Полети човек некад високо

                                        У мрклу ноћ тоне круг

ледену кишу просипу облаци

Крај мене самоћа ко верни друг

без сузе у оку расуше се зраци

Поглед ми лута по празној соби

и старе свари пребира редом

Шта хоће куд ли ме води

Проклети живот зачињен бедом

Полети човек некад високо

ко гавран црни рашири крила

Ту се онда нађе соко

закрешти гласно до свемира

О људи људи пакосне звери

зашто вам злоћа из ока вири

Газите оног што се већ јери

у шљам гнусни дубоки и сиви

Зар вас није срамота људи

заспалом псићу ланац трзате

Срећни сте док се не пробуди

и зажели да му дужници плате

Тако далеко а близу хук нас

Живота носи мртвима се буђење

неда а живе нас пропаганда

коси

Ми опет људи грцамо у блату

и док се једни купају у зноју

Други за новац гину у рату

кад славље дође опет смо

на броју

Кад весеље загрли нам мисли

кад на све имамо право

Опет смо се сви заједно

стисли

опет нам је једно другог жао

Казаљке на сату склопише очи

ударац жвона резак и болни

Шта ћу ја сам у овој ноћи

                                       кад спавају остали кловни


                                                                                                             
                                                                                                     Август / септембар '78. 


 Knjige Radovana Vlahovića možete poručiti preko sajta: