Радован Влахович: МЕЖДУ МНОЮ И ТОБОЮ, ГОСПОДИ! (Перевод: Татьяна Вуйич/ Превод: Татјана Вујић)

БАНАТСКИЙ КУЛЬТУРНЫЙ ЦЕНТР
Ново Милошево, 2014

Передо мной – поэма, написанная заме чательным человеком, Радованом Влаховичем, с которым мы никогда не встречались в реальной жизни. Просто однажды произошло обыкновенное чудо: - одно из моих стихотворений «нашло» Татьяну Вуйич, и она перевела его на сербский язык. Затем его «услышал» Радован и написал очень тёплый, искренний отзыв. Так я познакомилась, а затем и подружилась сразу с двумя родственными душами.

Первое, что я поняла, перечитывая строку за строкой, - мне не хватает слов, чтобы сформулиро вать на обычном человеческом языке пережитое и прочувствованное. Будто бьётся где-то у сердца большая птица, а вылететь наружу не может. Мне бы очень хотелось, хоть на мгновение, оказаться там, где живёт мой друг Поэт. Молча посмотреть в его глаза, и пусть моя душа сама расскажет обо всём… 

Банат… Я вижу распахнутое настежь небо, неторопливые реки, бескрайние равнины. И поля, поля, поля. Вижу дорогу, село, на краю села – дом. И живёт в том доме человек. И с Богом, как с самим собой разговаривает. Словами простыми, бесхитростными, «всегдашними».

И склоняется Бог рядом с человеком над растущим деревцем, и ждут они вместе, когда появятся листья, что грех первородный прикрыть смогут. И голосом девушки Мары зовёт Бог человека из колодца тёмного на свет весенний, когда тот прячется от самого себя в своих же глубинах. И проливается Бог водою чистой, как песня на родном языке, на землю и душу Баната. А человек крепко держит в одной руке лопату, в другой - икону. Лопата – земное, традиции, корни. Икона – небесное, надежда и вера. И излучает сердце человека бесконечную любовь к своему народу, привыкшему к страданию. «…О, народ, мой род! Вам тяжело, когда работаете. Вам тяжело, когда вы плачете. А тяжелей всего, как песню затянете...»

Случайно (?) увидела, как вяжут традиционную брояницу, особый род чёток в православной Сербии. И сложился образ. Поэма Радована – и есть брояница, только стихотворная. 

День за днём вяжутся жизненные узелки из хлопот и забот, из радостей и разочарований, из боли и трудов тяжких, из «сверхъестественных мгно вений» и «блаженного спокойствия души». 

И над всем этим - безусловное доверие к Богу. 

„Kогда хорошо 
Всё хорошо 
Господи 
Когда плохо 
Всё плохо 
Но и хорошо 
Господи»

От всего сердца. С благодарностью. 

Елена Аскарова. г. Хабаровск. Россия.


Ispred mene je poema Radovana Vlahovića, izuzetnog čoveka, kojeg ustvari nikad nisam srela u onome što nazivamo „realni život“. Jednostavno dogodilo čudo: - jedna od mojih pesama „pronašla“ je Tatjanu Vujić i ona ju je prevela na srpski jezik. Potom je pesmu „čuo“ Radovan koji mi je napisao toplo i iskreno, svoje mišljenje. Tako sam se upoznala, a zatim nastavila da se družim odjedanput, sa dve srodne duše.

Prvo što sam shvatila, iščitavajući stih po stih, je da ne mogu da nađem reči kojima bih na običnom ljudskom jeziku izrekla ono što sam doživela i osetila. Kao da mi je u srce sletela  jedna velika ptica, čujem je da želi da izađe, a ne može. U tom momentu, osetila sam da silno želim da se bar na trenutak nađem na tom mestu, gde živi moj drug, Pesnik. Ćuteći, gledala bih ga u oči, i moja  bi mu duša sve rekla:

Banat… Vidim široko, prostrano nebo, mirne, spore reke, beskrajnu ravnicu. I njive, njive, njive. Vidim put, selo i na kraj sela – kuću. Živi u toj kući čovek. Razgovara sa Bogom, kao sa samim sobom. Rečima prostim, natenane, rečima  „svagdašnjim“.


I naginje se Bog, zajedno sa čovekom nad tek izraslim stabalcetom,  čekaju oni zajedno da se pojave listovi, koji će prekriti prvi, iskonski greh. I glasom devojke Mare, zove Bog čoveka da izađe iz tamnog bunara na prolećnu svetlost, baš onda kada se on, u svojim dubinama,  skriva od samog sebe. Pa prosipa Bog čistu vodu, koja teče kao pesma na banatskom jeziku, na zemlju i dušu banatsku.  A čovek čvrsto drži u jednoj ruci ašov, u drugoj – ikonu. Ašov – ovozemaljsko, tradicija i koreni. Ikona – nebesko, nada i vera. Čovekovo srce zrači beskrajnom ljubavlju prema svom narodu, naviklom na patnje. „Oj, narode, o moj rode! Teško vam je kad radite, teško vam je kad plačete, a najteže kad pevate …“        

   
Slučajno (?) sam ugledala brojanicu, uz koju se moli u pravoslavnoj Srbiji. I konačno sam dobila sliku. Radovanova Poema - jest brojanica, ali od stihova.

Dan za danom nižu se čvorići života napravljeni od muka i briga, od radosti i razočarenja, od boli i teškog rada, od „čudesnih nerealnih trenutaka“ i „blaženog duševnog mira“

A  iznad svega toga je bezuslovna vera u Boga.

„Kad je dobro
Sve je dobro
Moj Gospode
Kad je lošo
Sve je lošo
Pa i dobro
Moj Gospode“



Od srca i sa zahvalnošću. 

Elena Askarova, Khabarovsk, Rusija