Kažem, ima me, nema me,
tu sam, nisam, hoću, neću, i tako to. Igra rečima. Otisci su utisci, cvekla je
crvena, a belo je debelo. Crna srna protrčava oko trna. EKS... Peri... Ment...
OL, Oo, da, jest, pa da i napada, dandala i nandala, ponedeljak rano zajtre u
rukavcu, za rukavom, pa kažem, to nije to, ili možda jeste..... este...
este.... te.
Volim te.
Pa to nije to, ili možda jeste?
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
