O tome nikada ne pričam, a trebalo bi. Osećam da se gušim u strahovima jutarnje egzistencijalne zebnje. Sve mi se nekako steglo i nikako da popusti. Moj pojačani senzibilitet, a i prenaglašena intuicija mi govore da opasnosti stižu sa svih strana. Nekad mi se učini da ih sam vidim, a nekad se one otvore i ukažu i drugima.
Strah da ću u nedostatku novca izgubiti ovo malo ekonomske slobode koju posedujem, da ću izgubiti ovo malo dostojanstva i umetničkog kredibiliteta koji godinama stvaram, a potom onaj strah da će mi se neko javno narugati da će me ismejati na pravdi Boga...
