Pamatim zemljotres u Skoplju, solidarisao sam se, kaže mi Medeni. Pamtim pomoć za Kosovo i metohiju u Jugoslaviji, solidarisao sam se. Pamtim zemljotres u Crnoj Gori i tamo sam se solidariso. Za vreme rata sam celo vreme bio solidaran. Pa kad su pristigle izbeglice, solidarisao sam se i pomagao. I za pomoć Japanu sam se solidariso. I sada za poplave se solidarišem. Čitavog života to činim. I nije mi važno što se zadnji deo moje kuće od naboja srušio. Sazidaću ga sa pečenom ciglom jednog dana, ako Bog da. Tuđa briga mi je uvek veća muka. Ja se solidarišem, pa nek bude šta bude, kaže mi Medeni i krene dalje na svom bajsu sa dva zembilja na kormanu dok ga prate dva avlijanera veselo mašući repovima.
