Ukradene
godine je kratki ljubavni roman iz savremenog života koji nam je iznedrila
naša novosadska književnica Milka Tomić. Kako kroz svoje ranije knjige,
tako i ovim romanom, centralni motiv Milikinog spisateljskog interesovanja je
ljubav. Milka temi ljubavi pristupa sa raznih strana i sagledava je u svim
njenim oblicima. Počev od toga da kroz pesme zaneseno sanjalački i romantično
otkriva ljubav kroz svoj uvek jasni i čvrsti ženski princip blagosti, nežnosti
i pojačane sanjalačke emotivnosti, preko toga da u svom romanu Dobro jutro, draga iskazuje da se dobre
duše i dobri ljudi, ako iskreno teže čistoti i emotivnoj stabilnosti, uvek na
kraju nalaze i spajaju, pa preko toga da ljubav vezuje za porodicu i za
žrtvovanje svog glavnog junaka Jovana za dobrobit porodice u romanu Nikad nije kasno. Milka je pripovedač
koji ima visoke moralne nazore, čist i jednostavan jezik i stalnu potrebu da
svojim junacima daje oreole spremnosti da se na strani dobra čvrsto ukopavaju i
brane svoje stavove.
Roman
Ukradene godine nam govori o vremenu
sa kraja drugog i početka trećeg milenijuma gde se jasno osećaju sva društvena
raslojavanja, sve nedoumice i muke savremenog čoveka koji u surovom svetu koji
ga okružuje traži zaštitu i sklonište u emotivnom vezivanju za drugo ljudsko biće.
Glavna junakinja Verica je tipičan primer kako nekadašnja, iz vremena
socijalizma, srednja građanska klasa otpočinje i živi život verujući, po onom
ustaljenoj i tada klasičnoj formuli muž-posao-deca, da je takav oblik življenja
normalan. Ali, naravno, to je bio model srednjeg sloja našeg potrošačkog društva
koji nije mogao Veričinu emotivnu glad i strast da zadovolji. Na jednom
putovanju ona sreće Dragana i sa njim, još uvek verujući u ljubav na prvi pogled,
ulazi u strasnu vezu iz koje se rađa muško dete Dejan, o kome istinu mužu Branislavu
ne otkriva odmah, a kako se tajna veza sa Draganom sve više rasplamsavala,
Verica raskida svoj brak. Dragan je primer uspešnog i moćnog čoveka koji ume da
stvori novac i koji je isto oženjen, ali iz građanske pristojnosti ne raskida
svoj brak, dok mu je supruga, takođe, a da on nije znao, iz svoje mladalačke
veze i ljubavi, unela trudnoćom u njihov brak devojčicu koju je on godinama držao
kao svoju.
Ukradene godine nam ukazuju na sve nedoslednosti
i neiskrenosti u promiskuitenom življenju mladih ljudi koja se docnije
prebacuju i na zrelije i stabilnije godine. Novi hedonistički moral koji je
krajem dvadesetog veka ušao u modu, ophrvao je Milkine junake i ona ih pušta da
se iskazuju u njemu da bi na kraju, ipak, priču svela na hepi end i na vraćanje porodičnom i pragmatičnom poimanju i
življenu života i morala.
Ovo
je roman o strasti, ljubavi, izdaji i prevarama i tome kako u savremenom životu,
u nedostatku čvrstih moralnih određenja, ljudi plutaju po površini življenja stalno
tražeći oslonac i uporišnu tački u promiskuitetnim vezama, koje im još više
raspaljuju strasti, i spremnosti da se vezuju usled nedostatka karaktera za druge
ljude i tako se uče na svojim greškama, namesto da ih prenebregavaju
razumevanjem i mudrošću.
Ukradene godine je roman koji se brzo i
lako čita i preporučujem ga kao štivo kad ste, poštovani čitaoci, brižni i kad
vam treba nešto lako, lepršavo i blago kao bi zavarali svoju trenutnu teskobu. A
Milki želim dobro zdravlje i kreativnu energiju do njene sledeće knjige.
