.jpg)
Radovan Vlahović i Ditmar Hercog (Dietmar Herzog) u biblioteci u Ulmu
Putnik je večitikroz prostor i vreme
a ponajčešće svojim
muškim biciklom
prateći krivudavi tok
nemirnog Dunava
i usput piše pesme
i fotka predele
Vodio me je kao gosta
u biblioteku koja je
staklena piramida sa
pola miliona knjiga
Dopalo mi se i poželeo
sam da tamo u čitaonici
u staklenom i akustičnom
potkrovlju pravimo promocije
knjiga
Da čitamo pesme sa puno
pesničkog zanosa i strasti
Nije nemoguće, rekao mi je
A ja sam u sebi još rekao
Bože, učini da moj san
postane stvarnost
Vodio me je u pivnicu
ispod gradske većnice
i učio me da pijem crno pivo
pokazao mi je knjižare ulmske
gde sam poželeo da se nađu
i moje knjige kako na srpskom
tako na nemačkom
Nije nemoguće, rekao mi je
šef knjižare koja se prostire
na hiljadu kvadratnih metara
A ja sam mu rekao da ću
napisati roman o tome kako su se
pre dva veka kod mene u Banatu
srela naša dva naroda
moj srpski koji je bežao od turskog zuluma
i njegov nemački koji se spuštao
niz Dunav u potrazi za boljim životom
Rekao sam mu kako su nam se u prošlosti
jezici pomešali i kako se i dan danas to oseća
Da su moji omiljeni pesnici Herderlin i Trakl
da je moj omiljeni filozof Maks Štirner
Da sam voleo fovističko slikarstvo
i da se ja kao pravi ortodoksni Banaćanin
dobro osećam na Dunav festu u Ulmu
On mi je rekao da od kad postoji festival
prvi put pada kiša iz dana u dan
a kako sam dok smo šetali između šatora
iz svih podunavskih zemalja sretao ljude
koje sam poslednjih nekoliko dana na festu upoznao
i sa kojima sam se veselo i srdačno
kako mi to u Banatu znamo, onako rođački pozdravljao
rekao mi je
Kad dođeš idući put, tebe će ovde svi poznavati
Da da Bog, odgovorio sam mu
a onda smo zajedno krenuli na koncert mađarske
grupe koja se zove Mesečinka
Moj prijatelj Ditmar mi je tamo kupio veliku
kriglu piva koju nisam uspeo da popijem do kraja
Dobro je da nešto ostane i za drugi put
pomislio sam
