.jpg)
Radovan Vlahović i Siyou Isabelle
Sinoć sam prvi put
osetio koliko je tužno
živeti u mome selu
A bio je to samo
običan koncert
klavijature, bas
bubnjevi i vokal
i svirali su džez
Crnkinja
sa moćnim glasom
je pevala srcem
činilo mi se samo
za mene
Zvala se Izabel
i kad sam docnije
pričao sa njom
kad sam joj poklonio
moju knjigu
Nenajavljeno kao smrt
na nemačkom rekla je
Slušao si moju muziku
srcem
um ti je bio otvoren
za moju pesmu
Pevala sam za tebe
Primetio sam to
ali nisam bio siguran
a sada kad mi to kažeš
jesam
Kao da sam vaskrsao
iz sobe predaka
oslobođen staračke tuge
kojom sam svakodnevno
okružen
i gde me svako jutro
pitaju
Jal' jesil' čuo ko je umro
Ne, odgovorio bih
Ali znam ko je vaskrsao
Ko, pitali bi
Ja, iz sebe u sebi
Sinoć na koncertu
u Dunav salonu u Ulmu
