O Tesli i Evropskom fejsbuk pesničkom festivalu

Juče sam u jednoj
italijanskoj poslastičarnici u Ulmu
vodio razgovor
sa pesnikinjom Adi Hibel
i prevodiocem Johanom Lavundijem
o tome kako bi moj Evropski fejsbuk
pesnički festival bilo dobro seliti iz Novog Sada
svake godine po gradovima podunavskih
zemalja
Tako bi jedne godine bili u Ulmu a jedne
u Budimpešti, jedne u Lincu ili Beču
pa u Bratislavi, Beogradu i tako dalje redom u krug
Složili smo se da bi se na takav festival
pesnici iz svih evropskih zemalja i Rusije
rado odazivali i da bi dolazili da čitaju
svoje stare i nove pesme na raznim jezicima
Takođe smo se složili da jedan takav
masovni narodni i međunarodni
pesnički festival Evropi nedostaje
A onda sam se dok sam pušio na ulici
dok je rominjala kišica
setio kako je Nikola Tesla morao da napusti
svoj siromašni zavičaj i Smiljan kako bi mogao
da u bogatom svetu relazuje san koji
mu je njegova bela golubica donosila
kao viziju o struji bez koje svet danas ne može
To bi značilo da ja treba da napustim moje tužno
i siromašno Novo Miloševo kako bih organizovao
najveći na svetu festival poezije koji će ozračiti
planetu svojim raznoglasjem i pozitivnom energijom
i oradostiti je na vjeki vjekov
Bože kako se stvari moraju ponavljati
svakih sto godina