Kad sam krenuo sa Dunav festa
kući u moj rodni Banat
Sednem u šarage Sever transovog
busa kao nekad
dok sam bio srednjoškolac
a sedište pored mene napuni
krupnom pojavom sa tetoviranom
devojkom na desnoj ruci
kao sećanje na JNA Zemo iz Glamoča
naš čovek na privremenom radu
poslednjih četrdeset leta u Nemačkoj
Kako to biva zapričali smo se
Pita kako je dole kod nas
Ima kuću u Zemunu
Pa kakoVučić uspeva sa reformama
pa onda o finalu svetskog prvenstva
u fudbalu i sve tako do Minhena
A tamo nam se ukrca ekskurzija
srednjoškolska iz Valjeva
Buljuk čitav devojčica veselih i nasmejanih
sa dve profesorke nemačkog koje su sa mukom
održavale svoju pedagošku ozbiljnost
Na sedište ispred mene seo je Đorđe iz Valjeva
momčić sa žutim paperjem na mesto brkova
i brade i devojka Milica
sa jedva nešto više od šesnaest
Zemo je izvadio pivo, ponudio mene
a kako sam ga uz zahvalnost odbio
on je napijao pomalo i krenuo razgovor
sa mlađarijom
Usput je spominjao bivšu Jugu
Drvar i pećinu Titovu u kojoj se
kao dete igrao
Znate li gde je to đeco
Ne
Zar niste učili iz istorije
Nismo, odgovore oni
Sve učimo, ali to nismo spominjali
Ja sam oćutao Zemi da je Valjevo bilo
poznati četnički kraj
A onda je on primetio da se Đorđe i Milica ljube
onako sočno srednjoskolski bez stida
Ljube se tako da puca na očigled i mlađih
i starijih
On pogleda u mene i upita
Šta veliš ti
A ja okrenem temu i počnem mu spominjati
sve glamočane redom koje sam od mladosti
poznavao i sa kojima sam se dužio dok sam
sa braćom Milutin, mladim pesnicima
boravio pod planinom Šator i u Busiji
A on me upita znam li đe je spomenik
Ive Lole Ribara i znam li da su ga izdali
kad je kretao na neku koferenciju i iznenada
se pojave dvije njemačke štuke i obore ga
Sve mi govori kao iz topa Zemo, a sve gleda
u Đorđa i Milicu koji nisu prestajali da se ljube
Pušiš li, priupita me
Pušim
I onda krenemo razgovor o duvanu i sve tako
dok se nije nije smrklo i dok nisu putnici
počeli da se gnezde, da spavaju svako na
svome neudobnom sedištu
A Đorđe i Milica nisu prestajali da se ljube
i da razmenjuju nežnosti
Zemo ih gleda, a mimikom pita mene
šta se to dešava, a ja mu mimikom odgovaram
Vole se deca
A on nešto u sebi počne da priča o tome
kako je Glamoč dao sedam generala
i počne ih nabrajati Gvero Ninković
Tilimir, a onda se prekine u pola rečenice
i obrati se Đorđu i Milici
Ma đeco prestante se ljubit već jednom
istrošićete jezike
Đorđe i Milica su nastavili sa nežnostima
dok pred zoru zagrljeni i svijeni u klupko
nisu zaspali sve do Novog Sada kad smo se rastali
Ja sam krenuo ka parkingu da potražim moj auto
ako je ostao u životu nakon sedam dana mog
boravka u Nemačkoj
Đorđe i Milica su zajedno sa ostalom dečurlijom
krenuli busom put Valjeva u svoju svetlu budućnost
a Zemo kako sam ga od milošete zvao u svoju
godinama gastarbajterskim parama građenu kuću
u Zemunu
