Kako volim miris konja
rekla mi je Anđelija
dok smo turistički
šetali Bečom
Sećaju me na moje detinjstvo
u Begeču
dok su me kao klinku
deda i baka
vozili taljigama
na njivu sa lubenicama
Andrla nije voleo konje
rekla mi je onako u poverenju
njemu su kao gradskom
detetu oni smrdeli
I dok sam ja zagledan
u bečke kočijaše
na trgu fijakera
zadivljeno memorisao
u sebe tu neobičnu sliku
iz devetnaestog veka
Odnekud se u mojoj glavi
pojavi Andrlin duh
i počne da mi peva
Anđo,Anđelija
Bio je tako glasan i moćan
da mi se dizala kosa na glavi
Andrla nije voleo
ni stvarne
ni književne
ni naslikane
a najviše su ga nervirali
oni politički konji
koji su se paradirali
našim gradovima
i selima
i propovedali nama
koji vladamo unutrašnjim
haotičnim svetovima ideja
po globusu i kosmosu
kako treba
i šta treba
da radimo
pa da svima bude dobro
