Često me dobronamerni prijatelji pisci od ugleda i renomea pitaju: Zašto toliko pišeš? Zašto toliko objavljuješ? Zašto objavljuješ u svojoj izdavačkoj kući? I evo, ja ću u ovom tekstu pokušati da odgovorim svima onima koji su mi takva pitanja postavljali, a i onima koje bi to možda moglo interesovati.
Zašto toliko pišem?
Od kad znam za sebe, vodio sam unutrašnje monologe i dijaloge, ili pak razgovore sa sobom u želji da da odgonetnem sebi to neponovljivo čudo života u kome sam se našao. A kako sam po prirodi kreativan i senzibilan čovek, događaji i promišljanja i moja unutrašnja razgovaranja su se množila i moje sećanje ih nije moglo sve memorisati. Zato sam odlučio da ih beležim. I kako su godine prolazile, moje beleške su se množile, književni stil mi se brusio, jezik se čistio, a misli su mi postajale sve slobodnije, britkije i jasnije. Konfuzija iz koje sam u unutrašnjim previranjima krenuo se polako bistrila i pred moje oči duhovne je otvarala nove i jasne obrise. Dugo godina sam misli pretvorene u beleške taložio po sveskama, paprima, kucane običnom jeftinom pisaćom mašinom i čuvao ih kao podsetnik o saznanjima o životu i svetu u kojem sam se voljom mojih pokojnih roditelja našao.
Zašto toliko tekstova obavljujem?
Pišući godinama, u želji da svoje misli stavim na uvid čitaločkoj publici i književnoj javnosti, našao sam se u problemu koji se zove književna periodika. U vremenu kad sam počeo da stasavam kao mlad pisac u doba socrealizma, u skladu sa vladajućom ideologijom, u ondašnjem javnom sektoru trebalo je slediti određeni red u objavljivanju svega što je kvalitetom i po kriterijima ondašnjih poetika moglo da se objavi. Urednici su prepoznavali mlade pisce prema ličnim afinitetima i prema svojem poetičkom naslanjanju na dotadašnju književnu tradiciju. Sve ono što se nije moglo prepoznati u dovoljnoj meri, stavljano je na stranu ili je bacano u koš. Shvativši vreme u koje živim, već nakon nekoliko razgovora i nekoliko tekstova objavljenih u tekućoj književnoj periodici, primetio sam da je u tom prostoru velika gužva i da svaki od urednika ima svoje favorite među mladim piscima, gde ja nikako nisam bio spreman da se guram i da se namećem, te sam se povukao verujući da to nije moje vreme i da ne treba da me obeshrabri jedna decenija ili dve mog boravka u književnom podzemlju. A rukopisi su se množili i slagali. A moj javni život se usmerio u pravcu privatne kompanije i biznisa i trajao je sve dok homo poetikus nije raskinuo sve stege u meni, koje sam mu racionalno nametnuo i oslobođen krenuo iz mene kao gejzir.
Zašto objavljujem najviše u svojoj izdavačkoj kući?
Moje skromno mišljenje, a i čitalačko iskustvo mi govori, je da su pred licem književne večnosti sve izdavačke kuće i sve knjige iste. Dakle, sve imaju istu šansu da učestvuju u njenoj suštini, a mi iz ovoga vremena ne znamo koja će od knjiga u budućem vremenu biti čitana i koja će izdavačka kuća sa svojim autorima biti predmet interesovanja izučavalaca književnosti. Takođe, mi ne znamo ni kako će izgledati te buduće poetike i na koji način će one praviti vezi sa sadašnjim poetikama. Nekada, u istoriji se na svakih nekoliko vekova dešavala po neka nova književna epoha, pa se onda to dešavalo na svaki vek, pa na svakih pola veka, pa na svakih deset godina, a u eri modernih tehnologija i komukacija, imam utisak da će se menjati kao na berzi, iz sata u sat. Kretanja i fluktuacije jezika i njihova mešavina zajedno sa prevodima i jednim ogromnim konglomeratom će učiniti književnost mnogo drugačijom od vizure koju smo o njoj imali u dvadesetom veku. Odgovor na pitanje zašto objavljijem u vlastitoj izdavačkoj kući je sasvim jednostavan. Tako mi je najlakše. Sve buduće knjige stavljam na uvid, kao rukopise objavljene na mom blogu, mojim prijateljima na društvenim mrežama, koji su i prvi čitaoci onoga što pišem, a nakon toga tekstove sklapam u knjige i opet ih pre puštanja u štampu dajem prijateljima koji se bave književnom kritikom na čitanje, da mi ukažu na pojedine propuste i tek ih onda štampam u knjige. U eri modernih komunikacija i interneta, sve ide daleko brže i lakše, a budući da moja ćerka Senka radi poslove grafičkog dizajniranja i ilustrovanja, knjiga se veoma brzo pojavi. Na takav način moja produkcija je veća brža i efikasnija.
