Vreme su ljudi i događaji što minuše kroz naše živote. Što je otišlo, teško da će se vratiti nazad. Biti nostalgičan znači prisećanjem žaliti za onim što je prošlo i što bismo želeli da nam se vrati. Pogotovu smo nostalgični za lepim i trenucima i dragim ljudima koje bi želeli da iznova vratimo i da u njima dugo još uživamo. To je moguće, ali samo kad se sećamo, a pri tome se gube nijanse pa mnogo toga ulepšavamo. A onda je to lažna slika koju nikako ne želimo.
Iskustvo me je naučilo da, zaista, ono što je prošlo teško mogu vratiti nazad. Pa zašto bih to činio, kad je budućnost neizvesna, a moja radoznalost ogromna i evo, ja hrlim u susret toj budućnosti verujući da će se u njoj desiti nešto, lepše, bolje, smislenije nego u prošlosti i da će mi se to dopasti i da ću i u tome uživati.
Da zaključim, ako u meni i ima nostalgije, onda je ona okrenuta budućem vremenu i budućim ljudima i budućim događajima za koje imam pravo da priželjkujem da će biti lepši, bolji, kreativniji i smisleniji od onih koji su nam se desili u prošlosti zbog kojih su mnogi na žalost nostalgični.
