Moj prvi susret sa slikama Jana Bačura je bio kao susret sa samim sobom i sa prizorima iz živopisnog detinjstva u našem zajedničkom zavičaju, koji obuhvata tri države i u kom živi pet naroda koji po zaljubljenosti u svoj lokalni život i svet liče kao jaje jajetu, jedino se u nijansansama jezika i tradicija koje su poneli iz davnina razlikuju. Naš stvarni i sanjani Banat su bez sumnje jedan od najkreativnijih u stvaralačkom pogledu regiona u Evropi. A naši stvaroci, bez obzira da li su akademski ili pak narodni, imaju jednu zajedničku karakteristiku: da nogama čvrsto hodaju po zemlji, a da su im obrazi i čelo u oblacima, a srca otvorena, iskrena i čista, iz kojih prosto lipte pozitivne emocije koje, kroz sve muke nedaće i pogrome koji su se dešavali, šire neki zarazni optimizam, koji znači veru u Boga, ljude, u kreaciju i stvaralaštvo kao najuzvišeniji smisao življenja i postojanja.
Banatizacija Evrope i sveta je počela još davno,
pre više od šezdeset godina ovde u Kovačici, a moje je da vam to danas objavim
i da to obnarodujem i da kažem da narodno slikarstvo, koje je oslobođeno
akademizma, koje je krenulo iz ove energetske tačke i iz ovog kulturnog
embriona, je proizvod čovekove večne želje da stvaralaštvom i kreacijom dosegne
radost beskonačnog uzdižući se duhovno sa zemlje ka nebesima sa željom da svoj
duh presadi u carstvo lepote, čistote i dobrote.
Za Jana Bačura stvarati slike znači radovati se,
a ujedno i projektovati ljudima i svetu, kroz slike kao artefakte, svoje
kreativno sećanje na praslike koje su govorile i koje govore: moje selo je moj
svet, mesto odakle posmatram i doživljavam svet, ali i odakle sebe, kroz svoju
umetnost, šaljem i projektujem svetu, i lokalne i lične doživljaje iz mog sela
šaljem kao dar globalnom selu. Svet Janu Bačuru u njegovo selo svakodnevno šalje
slike haotičnih prilika sa puno ratova, zla, patnji i onečovečenja pojedinca, a
on im uzvraća svojim slikama koje su pune seoskog i prirodnog života, živopisnih
boja, pokreta, pune vrednih, radnih, delatnih ljudi, prepune neke jednostavne
lepote i sklada, flore i faune, gde se svemu zna red i gde je čovek crkva u
malom, uvek negde u centru zbivanja, koja stremi ka nebesima. Jednom je jedan
mudrac rekao: „Vi ste ono što vidite u meni, a ja sam ono što vidim u vama”, a
to važi i za našeg slikara.
O slikama Jana Bačura iz Padine iz Banata se može još mnogo govoriti i pisati i on svakako da zaslužuje jednu ozbiljnu monografiju na više jezika. Moje je u ovom kratkom obraćanju samo da iznesem impresiju kojom bih zaintrigirao, poštovani prijatelji, vašu radoznalost da ih posmatrate kao kreativni bljesak koji autor iz svog sela kao dar šalje dalekom globalnom selu sa željom da doživi katarzičnu banatizaciju i oradosti se zajedno sa celom vaseljenom.
O slikama Jana Bačura iz Padine iz Banata se može još mnogo govoriti i pisati i on svakako da zaslužuje jednu ozbiljnu monografiju na više jezika. Moje je u ovom kratkom obraćanju samo da iznesem impresiju kojom bih zaintrigirao, poštovani prijatelji, vašu radoznalost da ih posmatrate kao kreativni bljesak koji autor iz svog sela kao dar šalje dalekom globalnom selu sa željom da doživi katarzičnu banatizaciju i oradosti se zajedno sa celom vaseljenom.
