U tim, kad će se Banat osloboditi i kad će Dragutin Ristić sas srpskim oklopnim pukom ući u Karlovo, a seoske vlasti selu promenuti ime u Dragutinovo, Maksa Sasin je ponovo uzo obrtnicu od financa u opštinu i otvorio je svoj bircuz i tablu je okačio na ćošak da svi vidu Kod Makse. Dok je bilo fronta, otac njegov nije dao da kafana radi dok deca tamo ginedu, pa se Maksa bavio Paoršagom. Imo je i zemlje i radila, al nije volo ni da ore, ni da sije, ni da vozi, smetalo mu je te sunce leti kad je vrućina, kad dođe jesen smetala mu je košava, a zime se bojo ko najveće napasti. Maksa je volo pudlu i sve što je bilo oko pudle. To je čist dinar i svaki dan dinar, tako je govorio. Umo je da se šali sas mušterijama i bio je omiljen kao kafedžija u selu.
Branko je, još dok je momkovo, odlazio na igranke kod Makse, a tamo je Danicu Krstinu prvi put vidio, kad se ono jedared opravila i kad je obula lakovane cipele na štiklu. I volo je da ode tamo da svrati da se vidi sas ljudima, kad ide na pijacu da popije po koju i da razgovara da se savetuje. Ali danas, kad ga je Gruja zvao da svrati da popije alvaluk za njegovu kobilu što se obliznila, nije imo kade. A da je neka druga situacija, rado bi svratio. Kad je jesenas bio da donese prasice na pijacu, baš se zateko oko osam sati. Kafana je bila puna ljudi, a Maksa se sve vato za glavu i čudio.
Kako su i' samo popeli, lepiš im njin.
Majstori su to, govorili su ljudi i smejali se.
Može l' jedno vino?, upita Branko kad je seo za sto.
Može, može, kako ne bi moglo, i Maksa mu donese vino.
Šta je bilo, čika Makso?, upita ga Branko videvši da se jedi.
A Maksa ga uzme za rukav: Evo dođi da vidiš i Maksa ga odvede na zadnja vrata otvori i pokaže u pravcu slame gde su na vrhu bila postavljena kratka kola.
Eto vidiš šta mi je, kolač im svinjski, šta su mi bitange uradile!
I Branko se malo nasmeja i vrati svome vinu i astalu. Bilo mu je sramota da se čoveku smije u lice. Kad je popio vino, još malo je posedio, a onda je otišo kući i ispričo ocu i materi šta je vidio, a Danica mu kaže da je ona na ženske pijace već sve čula i šta je bilo i kako je bilo i ko je to uradio. Celo selo je znalo, samo Maksa nije.
Sa robom iz Beograda je, za ferije, došo našeg Omera popovog unuk Duško i on se oma uortačio sas Miškelom, Maksinim sinom, i to su oni prikonoć kratka kola raskvarili i na lotru i sas momcima i drugovima sklopili na slamu da najedidu Maksu, jer je Maksa uvatio Miškelu da je iz pudle uzo neke novce. A Miškela je teo da se pokaže to veče sas Duškom da ga vodi u Beodru da se momčidu.
A i taj Omerov unuk je nestašan do zla boga. Nastavi Danica svoju priču: Taj je od oca uzo kola pa se vozo po Beogradu. Samo mu je otac to oprostio, jer dobro uči školu.
Branko je sada dok je prolazio pored Maksine kafane i dok je išo prema centru Dragutinova pomislio na tu priču, dok mu je vetar tuko u čelo i lice, noseći krupne pahulje snega.
