Bumbari u februaru

Poslednjih dana
a da nisam ni znao
napunila mi se glava
crvenim bumbarima

Zujanjem su mi
skretali misli
i tražili da se bavim
njihovom  krhkim
bezvezarijama

Pravili su leteći
u rojevima zavesu
pred mojim očima

I uvek kad bih
uperio pogled ka nebu
plašio me je zgusnuti
u crvenu plahtu
lepet njihivih krila

Šta oni traže u mom
životu
pitao sam se

Da je pokojni Admiral
živ
On bi mi sigurno
dao odgovor

Ovako samo zgrčen
kao makovi kec
povremeno ih
puštam napolje
u etar
kroz odžak
na rukavu

A potom
ćutim i stidim se