Živući i ćitajući kroz sve ove godine, često sam u nedomici kad je u pitanju odnos onog što sam proživeo i onog što sam pročitao. Na trenutke mi se čini da sam više živeo, a manje čitao, a onda opet vidim da sam u manjku sa životom u odnosu na literaturu koju sam čitao. Kroz moje pisanje vidim da mi je važno i ono o čemu pišem i kako pišem, ali se uvek između jednog i drugog prepliće i vrzma misao o deficitu i suficitu koje moram svesti na pravu meru u jedan tekst. Moje proživljeno je i ono lično i ono pročitano, a moje je i ono prosnevano, dakle, kad sve to skupimo na jedno mesto i kad sve to osolimo i začinimo emocijom, desi se tekst koji je neopterećen, ni formom, ni sadržinom, već je jedno veliko sažimanje svih mojih suficita i deficita na jednom mestu.
