Sladoledžija......

Kad smo se sreli
na ulici
i kad si pružila ruke prema meni
shvatio sam sve si mi oprostila
pisao je gospodin Snevalo
u svojoj beležnici sa tvrdim povezom
Zagrlili smo se i ušli moju kuću
moja majka nas je gledala očarano
Hteo sam joj reći
da sam srećan
da hoću iz kože da iskočim
od radosti
Video sam tvoju malenu nogu
u braon antilopskoj cipeli
bila je lepa i graciozna
Seli smo na krevet u mojoj sobi
i hteli jedno drugom izreći nežnosti
kad me pozvaše u radnju
da natočim sladoled
Ja sam sladoledžija i sačekaj me
samo da poslužim mušteriju
Ti poslastičar, rekla je začuđeno
Da, želiš li i ti jedan da probaš
Može, rekla je veselo
I istrčao sam u radnju
Ona je ostala sama u polumraku
moje momačke sobe
Povukao sam ručku
natočio nekoliko korneta
pružio ih kroz šalter kupcima
a onda se ručka zaglavila
i žitka slatka i ledena masa je
počela da curi na sve strane
Stavio sam šaku jedne ruke
na otvor a drugom sam povlačio
ručicu ne bi li zaustavio curenje
Nije mi uspelo
Masa sladoleda se slivala sa
pulta na sve strane a pritisak
je bio toliko jak da sam morao
da sklonim šaku
I začas mi je radnja do članaka
bila u sladoledu
Mirisalo je na vanilu
i osećao sam kako mi se noge lede
od njega i u cipelama mi je šljapkalo
Ruke su mi bile od sladoleda
do ramena
Sve sam ostavio
i vratio se u sobu
Nije je bilo tamo
Uplašio sam se kao pred
streljačkim vodom
A onda sam sebe ubedio
da sam tu stvarnost kao utehu
ranjenom srcu izmislio
Završio je svoju belešku
gospodin Snevalo