NOĆ
Kroz mene zbore doborovljci poginuli na austrijskom frontu,
kose spaljene, nečija leđa i prsa. Mladost nekog
ko je krupnim koracima gazio kroz vreme i prostor.
Ne znam gde ću tačno biti, ali znam da postojim i da će me naći
neki đak, pekar, ili neko nepoznat.
Ili draga čije ime zabranih i zaboravih.
Možda će reći:
„Spusti sve roletne i lezi na krevet. Hajde da pijemo još vina.”
Jer nijedno mi biće više ne može odoleti na zemlji.
Ni mak što na njivi niče u senci moga mesa.
Ni noć koju sam izveo u šetnju i koja pod moj jastuk korenje pusti.
Dok rigidnim glasovima, po magli i mesečini, plaču drugovi moji,
vetar nam sprema kuću i gusti prevlači veo ispod grančica vresa.
U carstvu mraka i čuda noć traži me iza kosti,
smeje se i preti.
Oteram li je, njen crni pogled će svakog stvora
i muškog i ženskog i dečjeg u nebo uzneti.
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 5. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
