Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra je
kao manifestacija proizašla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala koji jedan
od najdemokratskijih pesničkih festivala u zemlji, regionu, Evropi, a može se reći
i u svetu, koji se blizu jednu deceniju održava na Salonu knjige u Novom Sadu. Na
ovom festivalu, od osnivanja je učestvovalo više od 3000 pesnika iz preko 20 zemalja
sveta, te je bilo prirodno da se stvori Pesnička republika
sa verom da pesnička reč ruši sve barijere između naroda, jezika i poetika.
Gramata Pesničke republike
je nagrada koja se po prvi put dodeljuje za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu
u poslednjih pedeset godina na osnovu konkursa Propuštena prilika.
Dodeljuje se za knjigu koja iz ko zna kojih razloga
nije dovoljno bila u žiži javnosti, nije u dovoljnoj meri iščitana da bi se o njoj
znatnije pisalo i da bi ponela svoju slavu na način kako to zaslužuje.
Žiri u sastavu osnivač Pesničke republike
Radovan Vlahović, predsednik Pesničke republike Simon Grabovac, vlada Pesničke republike, koju čine dr Zoran Đerić, Franja
Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero, doneo je sledeću
odluku: da novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike
– za knjigu poezije Kremen plamen koju je objavio Prometej iz Novog
Sada 2003. godine – dodeli pesniku Igoru Miroviću.
Za Gramatu Pesničke republike,
knjigu Kremen plamen
Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske,
Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent
dr Draško Ređep.
Obrazloženje
Za Igora Mirovića poezija je isto
što i jezičko u stihu sažimanje emotivnih i duhovnih potresa pojedinca u svetu nimalo
sklonom poeziji i pesnicima, i prevođenje lirskog subjekta kroz tradicionalne i savremene
obrasce pevanja i mišljenja gde nalazimo tragove Crnjaskog, Pope, Radičevića, Matića,
ali i tragove korespodencije sa Bećkovićem, Negrišorcem i Radulovićem, što nam govori
da svaki pesnik i svaka poezija ispisuju svoje prethodnike i otvaraju prostor za svoje sledbenike.
Prateći lirskog subjekta u knjizi
pesama Kremen plamen Igora Mirovića vidimo
da on nije tek puki statista u životu i svetu, već je on glas pobune i nemiranja
sa postojećim poretkom stvari. On je misleće biće koje grmi na sav glas o svojim
i našim porazima, o lepotama koje nam uvek izmiču, o neshvatljivoj potrebi čoveka
da „poboden u stih” ne dozvoli da se „zakorovi” pa da mu i izdanci budu parlog na pustoj zemlji. On „gori u neostvarenoj
vatri kaveza prošlosti" i „traži putokaz između bola i melema”. Znajući
da usudi zla vrebaju čoveka od prapočetka, on veruje da ako umre i oni umiru sa
njim, a ako se rodi biće im osveta.
Mirović peva o rekama kao o svom i krvotoku narodnog bića, majci zemlji,
o zavičajima našim, ispisujući „pesmu svoga bremena”, ali i pesmu svih naših muka,
teskoba i samara koje vekovima nosimo jednako verujući da će namesto slabića iz
„prestonica pokondirenosti” svet oradostiti novi, oboženi, hrabri, mudri i odvažni ljudi što u životu i literaturi sažimaju
večno u sveopštem i prolaznom, otkrivajući nam kremen plamen kao novu neiscrpnu energiju
koja raste i vaskrsava u nama pevanjem.
25.11.2017. u Novom Miloševu
