Pre neko veče na jednoj promociji penzionisani profesor književnosti mi reče da je život na salašu izuzetno težak i da je nalik robiji. Odgovorio sam mu sledeće: Život na salašu je težak, ali seljak je sam svoj gazda, i ako mnogo radi, on radi svoje, on radi za svoju porodicu, hrani svoju stoku, obrađuje svoju zemlju, moli se svom Bogu za dobre vremenske prilike i plaća porez svojoj državi. On je mnogo slobodniji od modernog proletera, roba koji radi u multinacionalnoj kompaniji za nevidljive gazde gde trebaš pristanak čak i za odlazak u taolet. Ekološki čovek na salašu živi zdraviji život i jede zdraviju i energetski pozitivniju hranu nego moderni urbani čovek. Hrana koju kupujemo u supermarketima liči na najlon kesu koju samo treba dobro sažvakati. U mojim romanima "Bapa" i "1934." junaci koristeći prirodne resuse žive u tridesetim godinama, a sa tehnološkim inovacijama takav život je primenljiv i samoodrživ i dan danas.