U godinama sam kad otkrivam mehanizme zabluda u kojima sam kroz čitav zaokupljen. Kad sam okusio podložnost truljenju i raspadanju svih iliziuja koje sam živući i promišljajući sebe i druge uzimao kao kredo postojanja i nije mi preostalo ništa drugo, shvatio sam do da ih kao detence, kao spupocenu vazu uzmem u naručje i sve jednako verujući da imaju vrednost i da imaju budućnost.
Bogobojažljivost moja je ogromna kao i sujeverje, a onda sam video da nevolje stižu najčeće bez moje žalje i volje. One su često i inicijacija za moje preispitivanje, za odgorđavanje, za traženje iskupljenja kao luksuzne skulptre kojom svim srcem i svom dušom težim.
Ponekad se opredmećenost mojih ideja kao glečer surva na moja pleća.Koprcam se nadahnut strahovima od mogućeg kraja i i samoizčeznuća.
I nije mi ni lepo ni prijatno da neprestano uobražavam i hranim varku da biće bolje, da neprestalno samom sebi lažem i samom sebi verujem.
