Na zadnjem sedištu crnog mercedesa sa nevernom ženom u zagrljaju brat me je ostavio bosog u čarapama na raskrsnici autoputeva kod meni nepoznatog velikog grada.Sreća mislio sam u sebi da sam u džepu imao para i da ću moći da platim taksi do centra gde bih kupio cipele da ne idem bos.Pokušao sam da stopiram hodajući u nepoznatom pravcu automobile ali nije vredelo, kao vetar su prolazili kraj mene i neobazirući se da ih neko stopira.Nije mi bilo druge krenuo sam pešice u pravcu za koji sam mislio da vodi prema centru grada, ali sam se već nakon pola sata umorio i zaustavio sam neke ljude da ih pitam u kom pravcu je centar. Oni su mi nešto promrmljali i nisam ih dobro razumeo.Išao sam do prvih spratnih kuća a u jednu sam ušao i video da je u pitanju škola i to kad sam malo razgovarao sa mladićima i devojkama je bila muzička akademija.Malo sam tu sa njima proćaskao kad se pojavi Velinka Kurtina. Otkuda ti ovde pitala me je, evo idem u centar i samo sam svratio da se raspitam kojim putem mi je najbrže. Ona je pogledala u jednu damu kraj nje i počela da objašnjava kako ja imam kulturni centar u Miloševu i kako sam uspešan u tome i kako njihovi studenti mogu da sviraju kod mene na programima.Nisam očekivao da me Velinka toliko hvali ali prihvatio sam i usput sam razmenuo brojeve telefona sa nekim studentkinjama i sa profesorkama onda sam sišao sa sprata dole na ulicu i preko druma sam video crkvenu portu u kojoj su se mladi bogoslovi i bogoslovke igrali. Kapija je bila od kovanog gvožđa i napolju je bio neki polumrak. Malo mi je sve to bilo čudno i nastavio sam ulicom onako bos sve se pipajući za džep da ne izgubim pare prema mestu gde sam mislio da je centar, ali se moje pešačenje odužilo i ja svratim na jedna otvorena vrata i uđem u zgradu. Kad ono hotel. O super pomislim i krenem prema salonu kad se ispred mene ispreči neka žena krupna i debela mislim da je to bila gazdarica.Kuda ti pitala me je? Idem da nešto popijem. Nema mesta a i niste gost našeg hotela. Jer mogu da budem gost da iznajmim sobu imam pare da platim -rekao sam.
Ne nemožete jest ste veoma neugledni i ko mislite da vas primi tako bosog. Oko nje su bili ljudi koji su mi se grohotom smejali.
Lagano sam silazio stepeništem i na desnoj strani se čula narodna muzika i mirisao je roštilj. Tamo je očigledno neko lumpovao, ali nisam ulazio krenuo sam dalje ne obazirući na svet oko mene koji se tiskao u podzemnom prolazu. Tu sam seo na stepenište i zaspao, a u snu sam se našao u kući kod Selindžera.Bilo je nas nekoliko i on je vadio tekst o poljoprivrednoj istoriji Banata koji je objavljen u novosadskom dnevniku i pokazivao govoreći da je to strašno odjeknulo u Novom Sadu i da ne treba više takve knjige da objavljujem, Njegova žena je spremala hranu a ja sam pušio i tresao pepeo na list papira što beše na crnom kredencu, a onda se čula neka larma. Selindžer je zajedno gostima izašao u foaje zgrade kad tamo, policija i električari došli da mu seku struju. On se prepirao sa njima govoreći da ima danas važne goste i da ga ostave danas na miru, a da će on sutra da plati struju. Nisu ga slušali već su je isključili i mi smo se našli u mraku.
Bilo mi je hladno i pipao sam oko sebe po pomrčini da nađem put da se vratim i uđem u stan gde je još uvek bilo toplo kad čujem glasove sebi iznad glave.Iznenada sam se otvorio oči i pogledao. Oko mene su se iskupili ljudi i još uvek sam bio u podzemnom prolazu a kad su videli da ustajem neko je najednom rekao;
Živ je živ je.
Izašao sam na ulicu onako bos i promrzo i uputio se prema prvoj kafani da popijem kafu i da se malo ugrejem,.Brat je nestao sa nevernom ženom u mercedesu, a ja sam poželo da nazovem ćerku Velinke Kurtine da joj kažem kako me njena majka hvalila profesorima muzičke akademije.
Ne nemožete jest ste veoma neugledni i ko mislite da vas primi tako bosog. Oko nje su bili ljudi koji su mi se grohotom smejali.
Lagano sam silazio stepeništem i na desnoj strani se čula narodna muzika i mirisao je roštilj. Tamo je očigledno neko lumpovao, ali nisam ulazio krenuo sam dalje ne obazirući na svet oko mene koji se tiskao u podzemnom prolazu. Tu sam seo na stepenište i zaspao, a u snu sam se našao u kući kod Selindžera.Bilo je nas nekoliko i on je vadio tekst o poljoprivrednoj istoriji Banata koji je objavljen u novosadskom dnevniku i pokazivao govoreći da je to strašno odjeknulo u Novom Sadu i da ne treba više takve knjige da objavljujem, Njegova žena je spremala hranu a ja sam pušio i tresao pepeo na list papira što beše na crnom kredencu, a onda se čula neka larma. Selindžer je zajedno gostima izašao u foaje zgrade kad tamo, policija i električari došli da mu seku struju. On se prepirao sa njima govoreći da ima danas važne goste i da ga ostave danas na miru, a da će on sutra da plati struju. Nisu ga slušali već su je isključili i mi smo se našli u mraku.
Bilo mi je hladno i pipao sam oko sebe po pomrčini da nađem put da se vratim i uđem u stan gde je još uvek bilo toplo kad čujem glasove sebi iznad glave.Iznenada sam se otvorio oči i pogledao. Oko mene su se iskupili ljudi i još uvek sam bio u podzemnom prolazu a kad su videli da ustajem neko je najednom rekao;
Živ je živ je.
Izašao sam na ulicu onako bos i promrzo i uputio se prema prvoj kafani da popijem kafu i da se malo ugrejem,.Brat je nestao sa nevernom ženom u mercedesu, a ja sam poželo da nazovem ćerku Velinke Kurtine da joj kažem kako me njena majka hvalila profesorima muzičke akademije.
