Edicija PROZA
84 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-468-7
Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155
– Za mene ne mogu raditi ni vreme, ni ljudi. Oni su promenljiva kategorija – govorio mi je pisac, moj unutrašnji glas, dok sam ulazio u kamenu pećinu u kojoj se podvizavao Sveti Sava. Gospod me je, od večnosti, po svome liku stvorio da pišući slavim ime njegovo i da, pregarajući u tome, radostim ljude.
(odlomak)
Knjiga
koja je pred nama novo je svedočanstvo, nova ispovest, novo ruho večnog čovečanskog
vapaja za životom, vapaja kojeg je brižno očinski obukao u svoje reči i u naše vreme, i u naše ime, najpre doživeo
i izgovorio u sebi, a zatim oživeo i na darovno nam poklonjenje zapisao ispovednik – književnik Radovan Vlahović. Vođen svojom neutaživom potrebom
da tako, sam izabravši, živi, diše, radi i piše, autor nas je oradostio svojom „ka-atonskoj
pričom-putopisom”. Ovom zbirkom pisac provodi svoju čitalačku publiku kroz dane
svog detinjstva, preko školovanja i sazrevanja, do sadašnjeg trenutka, ne prestajući
da nam sugeriše pogled na vek budući; zatim kroz toponime
od zelene banatske trave i salaša kraj Jaroša do Svete zemlje, Bogorodičinog perivoja,
Bogomajčinog vrta, pretvorivši ceo zapis u jedno žitijno štivo, koje svojom slikovitošću
čini da se osećamo čitaocima svojevrsnog filmskog autobiografskog sinopsisa. U prilici
smo da se, listajući ovu knjigu, upoznamo sa nekim od onih ličnosti, koje su, skupa
uzevši, ili ostavili, ili pak i sada to čine, neizbrisiv utisak na autora, a, ubeđeni
smo, i obrnuto.
Radovan
kao da se, iako do dana današnjega živi neizlečivo zaljubljeno, naviknut na banatsku
ravnu tacnastu zemljanu površinu, sa koje se vekovima i milenijumima uzimaju hranljivi
plodovi za ljude i životinje, ovom knjigom izuo, kao pred podnožjem visokog Sinaja,
znajući da je mesto gde stoji sveto. Spreman je da se i dalje uspinje. Spreman je
da primi tablice zakona, ali „zakona blagodati”. Spreman je da nas sa svojom porodicom
i vascelim živim svetom ukrca u sebe, u onaj nojevski mesnato prokrvavljeno kucajući
deo, dokle se bura ne stiša. Ali ona nema ni meru ni nameru da to učini. Ne treba
se nadati, neće se ni stišati. Ne, dok ne dođe Onaj Koji Jeste,
jedina
Nepromenljiva Kategorija, i ne odmori nas konačno od padova, podižućih i uspononeobećavajućih.
Svih. Zauvek. Kako? Radovanovim „araratskim veslom”, „atonskom patericom”, pričama
pred nama vođenim kao mapama ka Obećanoj zemlji, ka Carstvu Nebeskom, gde su zvezde
na dohvat ruke, gde nema suza osim onih koje na radost mirišu, a svi se kupamo u
Suncu pravde, po prvi put dečije okupani u Ljubavi (1 Jn 4, 8; 4, 16), obezmaglenji
od sivila, obesukobljeni, obezvarničeni od sudaranja našeg duhovnog sa onim materijalnim,
besprestano i bezumorno liturgišući, slavopojeći Tvorcu neba i zemlje, i svega vidljivog
i nevidljivog, na svoj način dvoglasom tenorsko-basovskim poput Radovana i prijatelja
mu, pridružujući se bezbrojglasu heruvima i serafima, i One koja je časnija i neuporedivo
slavnija od njih. I opet upitanost, da li je to moguće? Radovan Vlahović nam knjigom
poručuje i uverava nas da je sa Bogom sve moguće.
msr Srđan Grubor, teolog
