Војислав В. Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацијуИди на претрагу
Војислав В. Јовановић
Vojislav V Jovanovic.png
Пуно имеВојислав В. Јовановић
Датум рођења28. јун 1940.
Место рођењаНишка Бања
 Краљевина Југославија
Датум смрти5. март 2018. (77 год.)
Место смртиБеоград
 Република Србија
Војислав В. Јовановић (Нишка Бања28. јун 1940 — Београд5. март 2018) је српски писац поезије и прозе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Војислав В. Јовановић рођен је 28. јуна 1940, у Нишкој Бањи. Објавио је 28 књига прозе и поезије[1]. Објављивао је прозу и поезију у часописима и новинама[1]: Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист, Књижевни магазин, Реч, Политика, Прича, Београдски књижевни часопис, ГрадинаНародне новине, Градац, Поезија, Поља, Летопис Матице српске, Рашка, Слава и друге. Био је члан уредништва Књижевних новина од 1984. до 2000. године. Његова проза и поезија заступљене су у антологијама српске књижевности.[2][3][4][5] Превођен је на енглески, француски[6], холандски[7], румунски и каталонски[8] језик. Није добитник ниједне књижевне награде.
Преминуо је у Београду 5. марта 2018. године.

Дела[1][уреди | уреди извор]

  • Дајмонион I, роман (1971)
  • Самоубиство, приче (1981)
  • Смртовница, песме (1984)
  • Тескоба, песме (1986)
  • Сион, роман (1987)
  • Двоглава корњача, приче (1996)
  • Сионски сонети, песме (1997)
  • Мртва природа, песма (1998)
  • Песме за мртву, песме (2001)
  • Црв у рани, песме (2003)
  • Гробља, песме (2003)
  • Седам песама, песме (2005)
  • Порекло црва, песме (2006)
  • Станични бифе, приче (2006)
  • Истините приче о човеку званом Велики Мао, приче (2006)
  • Болест богова, песма (2007)
  • Прича за Роберта Валзера, приче (2007)
  • Сократ, крчмар и крчмарев син, проза (2009)
  • Песничка грба, песме (2009)
  • Метак у леђа, приче (2010)
  • Нељудске приче, приче (2011)
  • Сократова смрт / Епименид, проза (2012)
  • Јутарњи гроб, песме (2012)
  • Мртав, песме (2013)
  • Смрт једноруког човека, роман (2014)
  • Болест и њен власник, песма (2014)
  • Venezia, Riva degli Schiavoni, песма и прича (2016)
  • Мртве речи, песме (2017)

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ↑ Врати се на:1,0 1,1 1,2 Народна библиотека Србије - Електронски каталог
  2. ^ Јеремић, Љубиша (1972). Нова српска приповетка. Београд: Књижевна омладина Србије.
  3. ^ Петровић, Бошко; Тишма, Александар; Пантић, Михајло. Антологија српске приповетке: 1945-1995. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1997. ISBN 978-86-17-05090-8.
  4. ^ Станојевић, Добривоје . Поезија и последњи дани: три деценије новије српске поезије 1977-2007. Београд: Сербика. 2009. ISBN 978-86-87847-01-9.
  5. ^ Стојадиновић, Слободан . Чегарски венац. Београд: Хипнос. 2009. ISBN 978-86-7507-014-6.
  6. ^ Wybrands, Francis; Wybrands, Harita (1979). La nouvelle prose serbe. Cahiers de l’Est, n° 16
  7. ^ Andrić, Ivo; Barbieri, Veljko; Jovanović, Vojislav V.; Kiš, Danilo; Eekman, Tom (1988). Joegoslavië. Verhalen Van Deze Tijd. Amsterdam, Netherlands: Meulenhoff. 1988. ISBN 978-90-290-3974-1.
  8. ^ Jovanović, Vojislav (2009). «Cementiris/Groblja», «Terra geperuda/Grbava zemlja», «I vindrà la mort/Jer i smrt će doći». Traducció de Pau Sanchis i Boško Habuš. Pèl capell. Exili interior, núm. 12 (abril, 2010). стр. 12, 13.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]