O meni posebno vode računa oni koji mi se javno baš i ne izdaju za prijatelje. Oni to čine onako iz daleka i iz potaje da se ne vidi i da niko ne bude u prilici da vidi koliko su oni ustvari zainteresovani za moj rad. A i zbog preventive, jer ako se meni nešto desi, ako me, na primer, javno napadnu, onda se oni sklone i prave se da me ne poznaju, čine se neveštim i ponašaju se kao kad se Petar Hrista odrekao. Nemam vremena da ih delim, i da ih njušim, i pronalazim pošto ih ima puno. Između ostalih, pojavila se i jedna dama koja me loži sa strane na meni veoma poznat i iz mladosti znan način. Sugerira mi slovoljublje i častohleplje i budi mi neke zaboravljene i potisnute porive koji mi ne donose ništa. Ne prihvatam ih, ali ponekad se to i omakne pa se posle stidim sebe. Mera je oduvek bila izazov. Ja bavljenje književnošću i pisanje shvatam kao veoma složen i sveobuhvatan proces koji se u meni dešava od mog rođenja. Način kako ću šta reći veoma često ne zavisi od moje voljne racionalne svesti, jer u trenucima pisanja, u mnogim trenucima rzum je kao protočni bojler kroz koji voda protiče i ne zadržava se u njemu, već naprotiv samo se malo zagreje, to jest prevede u stanje jasnog, i onda ide dalje. Često nisam spreman da objašnjavam razloge za određene poetske postupke, da ih pojašnjavam i da im dajem uobičajenu za prepoznavanje fabulu. Postoje tekstovi koji izađu iz mene koji su malo naturalniji koji idu protivu mene, koji narušavaju uobičajenu sliku koju je određeni čitalac o meni stvorio, tekstovi koji su sve drugo osim podilaženje čitalačkom uobičajenom ukusu i to se nekim mojim čitaocima i čitateljkama ne sviđa. Oni književnost shvataju kao sredstvo za osmišljavanje dokolice, kao bensendin pred spavanje, kao skupinu lepih reči na jednom mestu koje dok čitamo ili ih slušamo prijaju i raznežuju i uljuljkuju. Ali postoje i oni koji su malo zahtevniji, koji literaturu vide kao put za očovečenje, za oboženje, put da se sažme i uobliči u jednoj formi sva mnogolikost i razuđenost življenja koja se poput rečnih slapova kroz jednu dušu može iskazati. I nisam uvek spreman slušati šta mi sa strane govore oni koji bi da me oblikuju po svom ukusu. Pisac nije plastelin koji se voljom čitaoca savija u pravcu njegovih želja. Pisac mora da bude bunar iz kog što više vadiš vode mora sve čistija da dolazi.
