Pevljivi mladi pesnici

Pevljivi pesnici
misle da
dinar su u česnici
skovan od pogani i nemoći
u samoći nedeljnih popodneva
kad vreva
u njinoj glavi plavi
u rakijenštini domaćoj
njihov splačinasti ego
Spominju život tada
smrt i trt mrt
i sve jednako reže na zareze
koje drugi namesto tačaka
stavljaju za brdom čvaraka
na kom se valjaju
Oni spravljaju
domaću čorbu
za poetičku borbu
između trave i trave
između sna i java
U njihovoj glavi šta samo je sprava
za mučenje njihovom
telu raskišeljenom kao opanak
sa južnjačkim akcentom
Pevljive pesnike treba ostaviti
da gaču svoju pesmu
tesnu i za njih same
da muču i riču na ciču zimu
i da primaju naklonost
promašenih frajli
kao most za reči i emocije
kojim je uflekana sva njihova
neostvarenost i muka
Pevljivi pesnici me uče
kako je biti protiv
kako se pobuna bekelji
iz uma pesnika
I šta ja danas treba da radim
po njima
da čupam i sadim
brlog iz kog sam u božiju pomoć
jednom davno isplivao....