U hodnicima sam
vremena što svetli
Prostor je ispunjen
toplim bojama
kao na apstraktim slikama
Radoznao sam
Hoću da trčim
da optrčim sve hodnike
u igri razigran
u svetlostii da uzletim
da otkrijem i primim u sebe
svu lepotu
a potom
da lebdim
i astralno se ponašam
kao zvezda
Upinjem se silovito
kocentrisano
pokušavam,
podižem se
podižem u vazduh
uspevam
Telo mi teško
ali uspevam,
uspevam da se održim
na visini
Letim hodnicima vremena
poput munje
energija sam
koja spoznaje
Čvorne tačke mog življenja
razmršene su
Same se dok letim odvezuju
postaju linija,
hodnik
kroz koji radostan
bestelesan
i oslobođen
bez krila letim
i usput recitujem
i letim i letim
i letiiiim
bez krila letim
i govorim stihove
kao da pevam
svečanim glasom
heruvimsku pesmu
