Kad joj je krnuo žvalu u debelo uvo, setio se Majakovskog i njegovih pijanih iskustava sa proleterkama mladim i gojaznim što kroz poeziju njegovu žele da dosegnu večnost, a ako ne to, onda da decu svoju krste imenom njegovih stihova, kako je to govorio pesnik. Moderni pesnici u trećem mileniju se zaljubljuju na malo drugačiji i konkrertniji način, a mlade i aktivne proleterke više nisu one sramotljive curice što pokušavaju da svojim slobodnim ponašanjem pokažu da treba brisati razlike među klasama i polovima. Ni proleterke ni pesnici se u trećem mileniju ne plaše golotinje, aktivnog seksa i kreativnog sa pomalo afrodizijaka kako oralnih tako zvučnih i vizuelnih u vođenju ljubavi. Mnogo toga se promenilo, razmišljao je naš čuveni pesnik po imenu Crni Gruja, ali primetio je da su samo ostale iste po neke debele ženske uši u koje on namesto nežne reči kao klinom ubada svoju dugu i vlažnu jezičinu. Crni Gruja je bio pesnik soneta i damskih portreta. Od jutra do mraka je nosio na nagom telu nevidljivi frak koji je pozajmio u devetnaestom veku. Sukao je brčiće i jeo mleveno žito u poslastičarnici koja se zvala Šeherizada u koju i danas kao pre trideset godina u prepodnevnim satima navraćaju posle kupovine dobro našminkane i jebozovne oficiruše čiji muževi su u slušbi u batajničkom garnizonu. One su volele espreso kafu, šampite i limunade. A on je voleo da im govori pesme naizust da ih zabavlja dok neku od njih ne odvoji od drugarica a onda se poput hijene na baci na nju i surva i u silovitom jurišu očaravanja uzme joj u kratkom vremenu i dušu i telo. Nije mnogo birao, jer Crni Gruja nije imao mnogo vremena jer je stvarao velika dela, koja mu je prva pala u vršku sa nom je tražio nasladu za svoje nezajažljive de sadovske porive. Mnoge su pristajale, mnoge su ga i iskulirale, ali on nikada nije znao za nazad, samo napred. I tako je bilo godinama sve dok mu se nije u pamćenje ponovo vratila rečenica o debelom uvetu Vladimira Majakovskog.
