Svako selo primetio sam ima svog genija. Svaki gradić ima po jednog ili više neshvaćenih genijalaca. A veliki gradovi ih imaju na desetine.Neshvaćeni geniji su poseban sveti i sa njima u ophođenju se mora biti posebno obazriv.Osetljivi su previše i lako ili planu ili se uvrede. Oni ne vole kad im se neko protivureči, a pogotovu kad je u pitanju ono što oni rade i stvaraju, ili su već nešto stvorili.Volim ih upoznavati po mojim banatskim selima. Spreman sam uvek da sa divljenjm pogledam i da podržim njihovu novotariju bila ona vezana za umetnost ili za neku praktičnu delatnost.Takođe sam spreman i da prihvatim i da podržavam idealiziranu sliku koju su oni o sebi stvorili.Spreman sa da na njih gledam onako kako oni vide sebe u slavi značenja koje sebi pridaju.I ta druženja ne mogu dugo da traju a da mi ne izmame želju da ih u nečem posavetujem ili da se ne ponudim da ih u nečem pomognem kako bi bolje mogli da promovišu ono što stvaraju. I tu uvek naravno pogrešim jer oni ne žele pomoć već patnerstvo. Jer pomoć je jednokratna i povremena, a patnerstvo je trajno.Oni žele da nekome postanu sudbina.E tu se onda zaustavim, još malo posedim sa njma, zahvalim i odem u svoju sudbinu.
