Godinama smo bili razdvojeni moja biblioteka i ja. Danas je selim kod mene i sjedinjujem se sa njom ponovo. Sa knjigama i ljudima je isto. Zaboravljaš ih ako se ne srećete često. Moja biblioteka je deo moje intime koja se godinama nalazila, postojala i živela negde izvan mog vidokruga. Odluku da ćemo živeti zajedno sam doneo još davno, ali su se gotovo uvek uplitale okolnosti koje su prečile da boravimo na jednoj adresi. Danas je selim i ponovo vraćam u moju i kuću mojih predaka. Teško da mogu definisati osećanje koje me prožima. U pitanju je skrušena radost kao posle pričešća. I kao da u glavi čujem pitanje koje kaže: Sjedinjuješ li se, rabe božiji Radovane, sa svojom bibliotekom? A ja odgovaram: Sjedinjujem se, sada i uvek.
