Ovo je vreme kad se svi hvale. I nemaju mnogo razloga za to, a ipak, hvale se. To je posebna vrsta naslade. Ponekad te i ne slušaju, dosadan si, a ti tražiš njihove oči, pažnju, da ih za svaki slučaj povučeš za rukav, skreneš pažnju i kažeš: "Slušaj ovamo". Zapravo, slušaoca usmeriš na sebe i tiradu hvalospeva koju upravljaš, vatreno, u retoričkom zanosu prema sebi. Narod uči da "ko se hvali sam se kvari", a moderni marketing kaže da bez ulepšane slike o sebi nema prodaje ni jednog proizvoda pa ni umetničkog dela. Ali, nužda nas ponekad, u nedostatku da nas drugi hvale, natera da to činimo mi sami. Tako je nekad davno pokojni Volt Vitmen pod pseudonimom hvalio svoju poeziju kako bi na nju skrenuo pažnju. Nismo svi Vitmeni a nismo svi ni vredni hvale, ali šta ćeš, fejs sve trpi.
