Njegov pogled na svet je bio takav da je sve umanjivao. Na život i ljude je gledao kao pas. Poznato je da čovek u psećim očima izgleda mali, zato pas i laje na njega, i nasrće i želi da ga ujede. E, takvom očima je Miško gledao na svet. Svi su mu izgledali sitni i mali. Miško je bio pesnik. Pisao je pesme za decu.
Kaže, dobro ih je prodavao i svi su voleli njegove pesmice o životinjama, prirodi, o godišnjim dobima i, naravno, o zaljubljivanju. Pare su mu dolazile sa svih strana i prosto su se lepile za njega. Po njegovom kazivanju imao je para kao pleve. Ja sam mu rekao da u poslednje vreme i nisam nešto pri ozbiljnijem novcu, a on mi je govorio da ne umem. Ja sam mu to potvrdio i složio se sa njim da ne umem na njegov način. On je onda skinuo svoje naočari sa velikom dioptrijom i stavio mi ih na oči. Stavio mi je u ruku novčanicu od deset dinara i pokazao mi kako se uvećala, nekoliko puta se uvećala. A onda mi je brže bolje skinuo i ja sam sam video da je sve manje i novčanica je manja. E, u tome je bila Miškova caka, a ja nisam znao. Šteta.
