Krišom od braće i sestara odlaziš zorom u šumu i oplakuješ sudbinu Georga Trakla.Potom se vraćaš i budiš ih veselom pesmicom o cici maci i maslačku. Odlaziš na ulicu i bolesnicima alkoholom čistiš sa lica gnojne guke.Osipaš se od ljubavi prema ljudima.Što više daješ više ćeš i dobijati jednog dana tako govore stare musrosti.Što više plačeš Trakl će duže živeti, a vesele pesmice i nisu tropari za genije i samoubice.One su za braću i sestre.
