Retko sam igrao tu igru. U mome komšiluku ja sam bio najmlađi, a i u porodici i bližoj rodbini takođe. Kad sam nekako stigao da se igram konja i kad je ta igra postala popularna u mome detinjstvu, nisam imao drugara, a ni drugarica sa kojima bih to mogao da upražnjavam. U drugim krajevima gde je bilo više dece koja su istog uzrasta, a to je predškolski, viđao sam da se igraju, ali ja sam veoma retko bio u prilici. Igra se sastojala u sledećem. Uzimale su se kudeljne vrpce kojima je vezivana kukuruzovina i nastavljale su se jedna na drugu u dužini od nekoliko metara, i to su ujedno bili i amovi i kajasi. Dva dečaka su se uprezala napred, a jedan je bio nazad i on je bio kočijaš. Oni koji su bili uprezani i koji su glumili konje imali su zadatak da pokazuju prilikom prezanja, a docnije i kasanja, svu konjsku ćud koja se očitovala i koju su oni imali zadatak da oponašaju. Dakle, tu su oni malo rzali, malo ćuljili uši, malo kopali nogom, malo se ritali i sve tako. Dok je kočijaš ili pak dečak koji je to glumio imao obaveza da ih smiri, da ih saplajše i da ih tera da kasaju i da se pomalo beče, i dok kasaju da se paradiraju i krute i koče baš kao i konji kad su podlančani. Kočijaš je u ruci uvek morao da ima bič koji se sastojao od jednog pruta za koji je vezana ličina, ili pak neki kanap. Igra je postala posebno popularna posle gledanja filma Ben Hur. Od sve dece za koju se sećam da su se igrali konja najlepše su se u vrtiću igrali dečaci starije grupe i to kad je Dragan Krencli kočijašio, a Dragi Firša i Jovica Zovac bili konji. Bilo je u toj njihovoj igri neke poezije, neke elgancije, i uživljavanja u uloge, koju nisam video kod druge dece koja su se igrala konja. A ja sam stojao kraj zida onako majušan i zadivljeno gledao kako oni kasaju po dvorištu, kao na paradi, kako se okreću, kako se zaustavljaju. Slušao sam glasne komade kočijaša i pratio savršene kao baletanske pokrete dečaka koji su glumili konje. Tada sam shvatio da ako se uđe dobro u lik koji se glumi i nije važno da li nosiš glavnu rolnu ili neku od sporedih, ako do savršenstva odradiš sve radne koje su vezane za tvoju ulogu, pa ma ona bila i mala ,uvek će se neko naći ko će te zadivljeno gledati sa strane i kome će tvoja igra prijati i ko će se u njoj pronaći.
