Lepa si umna sestro, vide to i prosjaci kraljevi i paori i generali, ali ne žele da priznaju ni sebi ni drugima. Prave se kao da to ne postoji.Oni se prostaklikom u ogledalu očinjem obljubljuju. Oni su zasopljeni smradom iz bezdna utroba svojih.Hoću da ih zaboraviš i potreš kao pričine što se ne pamte.
Treperiš između lovorika i dikice.Lelujaš i svetliš mi noću dok pomrčinu šavoljima vadim iz zlatnog preseka mog sela, što na globalno liči..Tuguješ na smislom koji se iz prošlosti usporeno seli u budućnost.
Ponekad noću shvatim, da ljubavlju mi ljubav otkrivaš. Zadovoljan krećem u šetnju žitnim poljima.Približavam se nebesima koračajući lagano kao vesli pustinjak.
