Више десетина милијарди најразноврснијих васионских тела скрива наша галаксија у својој утроби. Овај податак је познат свим стручњцима за галаксије и планете. Свака од тих планета има суверене господаре који могу бити биљног или животињског порекла. Светови, сваки понаособ имају своју најјачу врсту и живе по братствима унутар којих владају закони и све живо на планети им се покорава. Једино Земља, је мешавина светова са свих планета и такође један бокљук разноразних закона и закончића који су дубоко у својој суштини противуречни и зато на Земљи никад није добро. Сигурни смо да наша планета Земља у својим порама крије све и свашта. На планети по имену Сиротиште Сирољубаца, или у другом преводу Расадник Сироједа, тако ћемо је звати, али скраћено иницијалима услед велике предострожности на Земљи, и тако су на планети по имену РС живели лепо и срећно силберасти мишеви. Људе су сматрали ситним голуждравим и опаким штеточинама. У прво време су планетом доминирали силберасти мишеви и људског накота није било у толикој мери као данас. После прве масовне епидемије која је захватила читаву планету, у стаду се јавило нешто налик позитивној дегенерацији и од тада има све више штеточина и нездравих голуждравих створова, људи. Групи силберастих мишева, баш оним што су у хладним данима били ближе ватри, поче нагло расти глава и длака им се мењала у светло плаву боју. Неколико векова доцније у стаду плавих мишева дошло је до масовне епидемије и најмање отпорни и кочоперни, они млитави и лењи, затворени и плашљиви преобразили су се у беле мишеве. Век доцније бели мишеви су правили историју планете РС и тражили да им се поклони највише пажње и да сви, и силберасти и плави мишеви гаје према њима култ обожавања. И једни и други су тај предлог веома радо прихватили, како и не би кад се разликују само по боји, а беле мишеве је задесила несрећа да буду бели, стално уплашени и слабашни за теже послове. Сви уз покличе прихватише култ обожавања белих и несрећних рођака. На планету још није продрло зло, заправо свест о злу, а са штеточинама попут људи до тада се лако излазило на крај. Бели мишеви болешљиви и жгољави одлучише да мисле у име плавих и силберастих рођака, мада су плави одмах по добијању плаве боје изгубили душу и више је током историје до дана данашњег нису стекли. У почетку је заиста било лепо, и сви задовољни, и сви се воле, и сви се поштују међусобно. Силберасти мишеви су предано радили у пољу, и певали уз рад, стално мислећи на своју плаву и белу браћу. Бели су током историје постајали све умнији и почели су присвајати за себе све више вредности, а плаве су узели као заштитнике за страхове, немоћи и мноштво сићушних потребштина како су то објаснили силберастим мишевима. Силберасти су им се смејали, говорећи кад сте болесни и уплашени нека наши рођаци плави мишеви, који су ограничени за пољске радове, помажу вама око збрињавања вишка вредности. Од тог дана бели мишеви посташе готово несхватљиви читавом мишијем роду. Плаве су обучили и тренирали као војнике, а силберасте су све више презирали. Наједном су бели постали снажни и моћни, а плави су им били телесна стража. Силберасти мишеви су тек тад схватили да им бели кроје капу и да се њихови плави рођаци приклонише белим. Плави мишеви су били глупи и прождрљиви, куће су им без намирница, чак се ни човек, као највећа штеточина, на планети по имену РС није могао окористити, д ау њима омрси бркове. Силберасте мишеве је чудила неуравнотеженост у јелу својих, све даљих рођака. Плави мишеви су за право чудо волели да седе за трпезом силберастих мишева, и као олујина су пунили огромне и незасите бураге. За кратко време су постали крупнији и главатији од свих мишева на планети, чак ни пацови, њихови блиски рођаци, се нису могли мерити са њиховом главатошћу. Бели мишеви су последњих неколико деценија успоставили најсвојеврснији режим противу којег се нико није смео бунити. Силберасте и плаве мишеве људи нису много интересовали, а бели су их веома често узимали као опитну заморчад за своја историјска истраживања. Сви мишеви заједно гадили су се голуждравог гада. Једном се породила женка плавог миша са именом Челник и овај прославивши са плавим друговима дивни дан првог очинства, под вименом женке не примети надчовека. Додуше Челник се увек толико наједе и напије за трпезом силберастих мишева да просто обневиди. Тако је било и овом изузетном приликом. Није приметио веома ретког створа надчовека на планети Земљи, како шћућурен дућка из вимена његове женке са осам сиса. И увек након прве недеље дојења, пошто је Челниковој жени ово пети брак, колико је мање младунчади у накоту, толико јој сисица усахне. Земљанин је на својој планети био огроман, као Гуливер у Лилипуту се кретао међу њима, једнако голуждрав као и дечица Челника. Првих неколико дана мајка мишица, са танким свиленим брчићима и дивном белом звездом на челу, приви га уз своје мале мишиће. Муж и она, због урока, нису хтели гледати децу док им не израсте длака и сама не изађу испод мајчиног вимена. Након неколико недеља на првој страници новина, које уређују бели мишеви, изнесен је случај плавог миша са имеом Челник. Тамо се каже, кад су мишићи већ порасли да више не сисају, надчовек је остао једнако голуждрав и закржљао. Тада се, каже новинар, велики отац и плави миш по имену Челник оштроумно замислио и видевши голуждраво живинче јетко насмешио рекавши: „Зар нигде без људског гада?”
