Kad sam je prvi put upoznao, imala je devetnaest godina i pozamašno devojačko iskustvo. Pio sam kafu kod Vajte u poslastičarnici, a kraj mene za stolom, Fruškogorski Čarobnjak je gledao u šolju gimnazijalkama koje su čekale u redu da im najčuveniji beli mag u okolini kaže nešto o njihovoj budućoj sudbiini. Kad je ušla i videla red kraj mog i Čarobnjakovog stola, sela je kraj nas. Pružajući mi ruku rekla je svoje ime glasno, fiksirajući me pravo u oči. Ja sam Jelisaveta, rekla je i izvadila cigaretu i zapalila. Radovan, odgovorio sam joj pijuckajući kafu. Ordinira, šapnula mi je tiho i usput me šakom uhvati za koleno, kao naslonila se. Eto, vidiš već, odgovorio sam joj. U pitanju je bio veliki odmor i kafa i gatanje su bili naručeni, a Čarabnjak je žurio da svakoj od devojaka kaže nešto lepo i utešno. Jelisaveta poruči sebi jednu kafu. Ti si onaj pisac što se skoro doselio. O tebi sam mnogo slušala, rekla je. Nadam se nešto lepo, rekao sam. Uglavnom, odgovorila je. Ćutali smo i pušili dok čarobnjak nije završio, to jest naprasno je prekinuo pošto je zvonilo i devojke su pojurile na čas. Došla sam da mi pogledaš u šolju pošto idem na audiciju kod jednog poznatog kantautora iz Novog Sada. On je veoma popularan i trza na mene. Ali mislim da je loš u krevetu pa bih da vidiš da li se upuštam sa njim u priču. On ima nekoliko pesama, bolje reći pesmica i primetila sam da trza na mene, ali ja mislim da je on šmokljan kojem se, eto, posrećilo. Čarobnjak ju je gledao smirenim i dubokim pogledom, i kad se šolja dobro ocedila, kad ju je uzeo u ruke, dugo i zamišljeno ju je gledao i ćutao. Da se ne foliramo, govorila je, hoću istinu, da li ću ga zbariti ili neću, želim odmah da znam. Govorila je otresito slobodno i neopterećeno kao da se radi o nekom običnomi svakodnevnom poslu. Čarobnjak je ćutao. Pa kaži devojci nešto, zamolio sam i ja prijatelja Čarobnjaka. Sutra neka dođe na kafu pa ću joj reći, danas nije njen dan. Ali ja sada idem na sastanak, dolazi po mene Aca kolima. Ti danas ideš kući, reče joj čarobnjak, lagano i zapovednim tonom. Kažeš da ne idem danas, a ja sam obećala. Danas ostaješ. Propustiću šansu, rekla je. To nije tvoja šansa danas. Ako ti sutra šolja drugačije kaže i ja ću ti onda reći drugačije, reče Čarobnjak. Jelisaveta je ostala te večeri u Karlovcima i docnije je završila sa Kurtom, lokanim boemom pijana na čardi kraj dunava. Aca koji je te večeri trebao da je vozi za Novi Sad se kolima survao u provaliju kraj Puckaroša.
Prošlo je od tada više od trideset godina, jedna druga dama je uletela te večeri u naručje čuvenom kant autoru i ubrzo posle toga se udala i decu je izrodila, a on je svakim danom postajao sve značajniji i popularniji. A Jelisaveta se tek posle Acine sahrane uplašila, a ujedno i obradovala videvši da je je izbegla tragičnu sudbinu. Iste jeseni se udala za lokalnog vinogradara iz Golubovića kuće. Decu je sa njim izrodila i sve jednako verujući da joj je Čarobnjak pomogao da izbegne prst zlehude sudbine koja je zadesila njenog prijatelja u automobilskoj nesreći. Postala je obična karlovčanka koja ponekad sama izađe bez muža i dece u grad u kafanu i sedne za sto poruči vino i pozove tamburaše, tek da proslavi što je još uvek živa.
