Moj narod

 

Muka je dnevna zapovest naroda mog, potvrđuje mi življenje među ljudima svakodnevno. Opijen željom da bude istinski srećan, moj narod, koji jedva sastavlja kraj sa krajem, upao je u klopku surogata i simulacija hedonizma bogatih. On, od jutra do večeri, imitira življenje po diktatu televizije i nakaradnih poluzvezda iz njenih tok-šou i rijaliti programa, a usput se krpi kako da preživi od nedelje do nedelje. Zaveden beskorisnim laprdanjima, moj narod je postao tabloidni otršak propagande što unižava i uprosečuje. Plače mi se dok ga gledam kako ide u nadnicu za male pare i usput glasa mobilnim za neku od zvezda iz popularnih šou programa. Korporacije su smislile način kako da mu uzmu i to malo para što zaradi i da ga svakodnevno zaglupljuju, a da se se on oseća važnim u svemu tome. Najstrašnije je kad sirotinja, i materijalna i duhovna, počne da imitira bogate i u toj imitaciji se toliko saživi da i sama pomisli da je vrednija i da više ima od onog što jeste. Moj narod je konzument svakovrsnog otpada koje nam bogati šalju i on polovnu firmiranu robu kupuje za male pare. Moj narod postaje kontejnerski narod Evrope. Izgubio je dostojanstvo i prigrlio je uobrazilju surogata i svakodnevno nestaje, izgubivši identitet kao tačku oslonca sa mape naroda među narodima.