Mitologija je prenaseljena, a mitova nikad dosta. U poslednje vreme se fabrikuju i slažu u rafove istorije. Ali ponekad ne mogu da stanu pa ispadaju, i kad ih nabijaju sa nogama i maljevima, ispadaju. Svi hoće u pamćenje. Svi bi želeli da ostanu, da traju. Ali, avaj izgleda nema se mesta za tako naglu i masovnu produkciju. Osim ako se ne počnu stapati i pretapati i puštati da se na hiljade malih pretopi u jedan koji će se zadržati koliko i ljudsko pamćenje.Naravno ja se iz moje prespektive i nebih puno bavio tim pitanjem da nisam otkrio sasvim slučano u novinama jedan natpis:DVA DINARCA SA COLŠTUKOM. I bilo mi malo čudno da tako ugledne novine pišu o colštuku, ali kod nas u poslednje vreme se piše sve i svašta, i o svemu i svačemu se razglaba i nadugačko i naširoko, pa sam pogledao podnaslov, a kad tamo, O MERENJU I PREMERAVANJU. Shvatio sam da je u pitanju neko vaganje, pa sam pošto me trgovina i ekonomija ne interesuje mnogo prešao na druge tekstove koji su mi se učinili zanimljivijim.Ali ne lezi vraže i nije mi bilo suđeno da izbegnem priču o premeravanju pa sam se setio priče kao je baba Mela uvatila unučade Zorana i Gorana, iza slame kako tegle svoje šurke da pokažu čija je duža.A oni su bili braća od tetke i došli su iz Kikinde u goste kod babe i dede u naš komšiluk. A bilo je to sasvim slučajno.U to vreme po paorskim kućama živina je išla po avliji,čupkala je travu, čeprkala po đubrištu i tražila crveiće, takođe je kupila one otpatke stočne hrane koja je ispadala iz kola prilikom dovoženja sa njiva i skidanja u kamaru ili kotarku. Kokoške su obožavale da čeprkaju oko slame, a u slami su pravile i gnezda gde su nosile jaja. Tog popodneva baba Mela je krenula da pokupi jaja, kad je čula razgovor iza slame. Mislila je da njeni gostići nemaju šibicu u rukama pa da ne zapale slamu što se često i dešavalo kad su deca učila da puše iza slame i nepažnjom bi se upalila kamara.Kad je ona pogledala, ima šta i da vidi Goran i Zoran tegle svoje alatke i mere im dužinu sa zidarskim metrom koji se još zvao colštuk.A ja sam eto krenuvši za dinarcima sa colštukom i premaravanjem sigao do pričice o gostićima iz Kikinde koji su bili u mome detinjstvu. Ako mit shvatim kao priču,pričicu onda i ovu koji je baba Mela pričala na sokaku jednog nedeljnog popodneva dok je sedela i divanila sa ženama stavljam u zajedničko čikmeže.Izgleda sam ovih dana pun, nekih asocijacija, i aluzija, koje ne umem sebi objasniti drugačije do pokušajem da se dođe do nekog pravog i moćnog mita koji bi trebalo oko sebe da okupi sve ove male i sićušne i tako se preporuči večnosti.
