Uvek dolazi kad ga ne čekamo, pa ma na koju se našu aktivnost od odnosio. Postoji materijalni podsticaj i verbalni, ali ja neću danas govoriti o ovim opšte poznatim pokretačima našeg pojačanog delanja. Postoji jedan koji ja zovem podsticaj iz konteksta ili pak onaj koji dolazi iz naše zaumosti i iz vanuma.On nam se javlja ko bljesak munje u svesti kao slika reči i rečenica koje smo naslutili iz nečijeg govora i iz nečijeg razgovora.I kako smo duboko ogrezli u stvarnost, skloni smo da neverujemo tim slikama koje nam se poput ringišpila provrte u umu.Čine nam se kao obmane, ne prepoznajemo ih i skloni smo ih u svakom javljanju zanemariti i potisnuti običnim primitivnim svakodnevnim poslom koji radimo kako se to kaže na leru.Naš um od nas traži više, a mi ga zauzdavamo i povlačino u nazad kajase, kočimo ga samo da nebi i sami otkrili tu zaumnu i vanunu sliku koja iz nas izbija kao unutražnji podsticaj na spoznaju.Takve slike nam ponekad daju mogućnost da govorimo i o onom što ne znamo. Što i nismo lično iskusili. Što nas i nije dotaklo u čulnom svetu. One su verujem gospodnji signali u nama i ne trebamo im se opirati i ne trebamo ih se plašiti,već ih priglimo svom silinom našeg uma i otkrijmo šta nam to govore i poručičuju, na što nas one to podstiču.
