Tek u retkim satima, kad me ophrve nesanica, prihvatam svitanje kao smerni podviznik što isčekuje red za jutarnju molitvu i mironisanje pred ikonom Bogorodice. Budan, dočekujem zoru poslednjih godina. Ta mi se sreća događala od mladosti. A kad mi se ponekad desi da je prespavam, da mirnim snom telu i duši darujem počinak osećam se čudno i jedva čekam veče da zaspim pa da ponovo uranim. O svitanju je ispevano mnogo pesama. U njegovu slavu je mnogo toga kazano. A da ne govorim o knjigama koje nose tako poetičan naziv. Dopadaju mi se,i knjige i svitanja, i često sam budan u to vreme.U osvit novog dana i misli su nam drugačije i telo je krepkije i bez obzira kakav nas zadesi dan mi verujemo da će biti dobar i da će nam doneti onu preko potrebnu radost kojom život opravdava sebe u svakodnevici.
