Kakao je bio mlad. Kakao je bio lep. Kakao je bio zgodan da zgodniji ne može biti, on OSVEŽIVAČ PROSTORIJE,lagan i tih, sanjar praznine, nekretina bez građevinske dozvole, pisak trumbete prdežom krenuta i još mnogo što šta. On ljubitelj buranije u slanom pacu, cevasti plavi pesač po tarabici na čarapici, overivač marvenih pasoša, mlitavi nadrkanko.Kako je samo umeo da se pokaže između repariranih klavirnih prskalica za muve.Nisu svi verovali da ume to što mu je bila osnovna funcija, pa su ga ubacivali da pravi diverzieje raznim čmarojedima i gutačima besmisla krupnim debelim jezikom iskazivao je nežnost..Uživao je u službi večno kotrljajućih ležajeva, gonioca i gonjenih,kroz driblinge, piksne i akšen bolcne, a onda sedne na klocne i glocne, probirljivo što je na tanjiru šnjiru, od cokule leve.Zvao se osveživač prostorija i kakao je bio samo srećan. Prosto mu se pljuskala voda iz zapanaka članaka.
