Koristeći fejs u poslednjih petnaestak meseci u prilici sam bio, a nadam se da ću i dalje biti da upoznam mnogo umnih obrazovanih i kretavnih ljudi.Fejs me je prosto naterao da pišući i objavljujući na njemu svoje priče shvatim da moram sažimati tekstove i radnju mojih beleški kondenzovati na što manji prostor kako bi čitalac u što kraćem vremenskom roku bio u prilici da pročita ono što je napisano i da ide dalje.U trećem mileniju izgleda svega imamo, ali ponajmanje slobodnog vremena, tako da čitalac ne može stići da uživa u opisu na nekoliko stranica nabora na haljini gospođe E.Jedan pisac, koji ne uvažava pisanje na fb kaže da ima prijatelja koji čita njegove romane i njegove priče i da se taj gospodin, doduše vremešni i iskusni čitalac zove Danilo.On mu daje predloge sugestije, on mu upućuje kritike, i sugeriše na pravopisne zavrzlame koje su nastale tokom pisanja dela.Sviđa mi se ta vrsta dugogodišnje saradnje romansijera i Danila, ali ja u mome selu nisam uspeo naći tako pažljivog čitaoca, sa kojim bih posle nekoliko napisanih stranica bio uprilici da satima uz rakijicu u nekom omanjem bifeu vodim razgovore o kostimu glavne junakinje ili pak kako velikom sporednom liku iskarikirati govor da bi unosio malo humora u tekst...itd..itd.. Ja ne pijem rakijicu, ne sedim u bifeu, nedeljom idem prvo na pijacu sa ženom, a potom dok ona kuva ručak u crkvu sam.Priče onako iz prve ruke puštam na fejs, a moji prijatelji čitajući ih i komentarišući, daju mi kompas u kom smeru trebam dalje nastavljati pisanje mojih priča.Možda će neko reći da nisam u pravu i da to nije dovoljno,a ja u tome već nazirem zrnce njegove preporuke da zameni Danila.
