Već stotinama godina dolaze u naše selo uvek sa istim ciljem da beru i da nose, ono što nisu sami zaradili. A mi i nemamo druge do da im verujemo i da im dajemo, jer pred nas uvek stavljaju više držvane interese kojima mi nismo ni za pod brisati. Nismo uvek spremni da dajemo, a pogotovu kad smo i sami u nekoj stisci i kad nemamo. Neki su se u starim vremenima bunili i to je uglavnom loše prolazilo po bundžije, a nešto od toga nalazimo u istoriji, a nešto je otišlo i nestalo kao ono što se više nikad i ni pred kim ne spominje. Poslednjih godina moderne haračlije su pored poreza koje uobičajeno plaćamo uspele da nam smisle neke nove zakone za čije ne primenjivanje slede drastične kazne i uvele su nas u red stalnih grešnika i dužnika pred državom koja nam ništa veliko ne nudi, ali na zato uvek nudi zakone, postavlja pred nas pravila i norme,i zauzdava nas sve više.A pre neki dan sretnem prijatelja u Kikindi i naravno krene tema o porezima i o ostalim haračima i nametima koji su se u poslednje vreme izrodili i prosto nametnuli u običnom i svakodnevnom življenju, a on mi posle kraćeg razmišljanja i na samom rastanku reče; A SA TURCIMA SI ZNAO NA ČEMU SI. Prećutao sam odgovor i uputio se prema kafeu gde me je čekao prijatelj i pesnik Dragan Pop Dragan.Pesnici uvek i na sva pitanja imaju spreman odgovor. Tako je verujte mi bilo i ovog puta.
