Лукијан Богдановић
| Патријарх српски Лукијан (Богдановић) | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Помјесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Архиепископија београдско-карловачка |
| Чин | патријарх |
| Титула | архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски |
| Сједиште | Београд |
| Године службе | (1908—1913) |
| Претходник | Георгије (Бранковић) |
| Претходна епархија | Епархија будимска |
| Године службе | (1897—1908) |
| Претходник | Арсеније Стојковић |
| Насљедник | Димитрије (Павловић) |
| Насљедник | Георгије Зубковић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Лазар Богдановић |
| Датум рођења | 10. мај 1867. |
| Мјесто рођења | Баја Аустријско царство |
| Датум смрти | 1. септембар 1913. (46 год.) |
| Мјесто смрти | Бад Гаштајн Аустроугарска |
Лукијан Богдановић (Баја, 10. мај 1867 — Бад Гаштајн, 1. септембар 1913) био је архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године и добротвор.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867. године у Баји у Угарској. Његова породица је најпре живела у Српској Мечки (Rácmecske) где је рођен његов деда Григорије Богдановић.[2] Његов отац Александар рођен је у Барањи у Печвару, а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића. Лукијан Богдановић се школовао у родној Баји, Сремским Карловцима и у Јегри (мађ. Eger)
Замонашио се 1891. године и ускоро постао архимандрит манастира Вазнесења Христовог у Беочину. За епископа Епархије будимске постављен је 1892. године. Дана 10. новембра 1907. осветио је камен темељац новог здања пештанског Текелијанума.
Изабран је за српског патријарха 22. септембра 1908. са 33 гласова за и 25 против, мада је већина саборска прво за патријарха изабрала вршачког епископа Гаврила Змејановића, чији избор угарски премијер Шандор Векерле (мађ. Wekerle Sándor) није прихватио. Затим је саборска већина за српског патријарха изабрала епископа бачког Митрофана Шевића. Он се, међутим, под притиском краљевског комесара повукао.
Године 1912. мађарска влада Иштвана Тисе (мађ. Tisza István) је укинула српску црквену аутономију. Српска штампа је због настале ситуације окривила патријарха Богдановића.
Исте године због хиротонисања Георгија Зубковића за новог епископа будимског изазвао је велико незадовољство код мађарског премијера Иштвана Тисе.
После свих ових немилих догађаја патријарх Богдановић је 1. септембра 1913. године у аустријском граду Бад Гаштајну под неразјашњеним околностима нестао. Његово наго тело пронађено је у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена.[3] Према извештајима тадашње српске штампе у Аустроугарској постоји сумња да је поглавар Српске православне цркве пао као жртва политике мађарског премијера Иштвана Тисе.
Патријарх Лукијан се истицао великим годишњим прилозима Српском привредном друштву „Привредник“ и био је један од оснивача Патроната Привредникових добротвора и његов активан члан.
Био је каваљерских манира.[4]
Титуле и признања[уреди | уреди извор]
- 22. септембар 1908 - 1. септембар 1913: Његова Екселенција Патријарх српски Лукијан Богдановић
Одликовања[уреди | уреди извор]
Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Србија)[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Вуковић 1996, стр. 290-293.
- ^ „Преци патријарха Лукијана Богдановића - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-25.
- ^ Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости“, 17. новембар 2013)
- ^ „KAVALJER U VLADIČANSKOJ ODEŽDI – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 96.
Литература[уреди | уреди извор]
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
- Застава, бр. 190, 9. септембар 1913. (Јутарњи лист), Нови Сад
- Успомене проте Стевана Чампрага, Сентдреја 2001.
- Застава, бр. 190, 6. септембар 1913. (Вечерњи лист), Нови Сад
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Васин, Горан (2013). „Нестанак и смрт патријарха Лукијана Богдановића у пречанској политичкој јавности” (PDF). Српске студије (4): 285—303. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2015. Приступљено 31. 07. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Последњи карловачки патријарх („Вечерње новости“, фељтон 24.9-5.10.2009)
- Загонетна смрт патријарха Лукијана — „Тајна реке Ахе“, Политикин Забавник, број 3036 од 16. априла 2010. године
- Убиство патријарха увертира за Први светски рат („Вечерње новости“, 15. јануар 2014)
- Патријарх пред узбурканим морем („Политика“, 6. јануар 2016)
- Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости”, 17. новембар 2013)
- Спомен на Лукијана Богдановића патријарха мученика (Каленић, број 1-6/1993, стр. 15-18)[мртва веза]
| Претходник: Јеремија Мађаревић | Епископ будимски 1897 — 1908 | Наследник: Георгије Зубковић |
| Претходник: Георгије (Бранковић) | архиепископ карловачки и патријарх српски 1908 — 1913 | Наследник: Димитрије (Павловић) |
