Moje talente od detinjstva je malo ko u porodici i rodbini primećivao.Njihovi aršini i merila su bili stvari koje su se ticale praktičnog posla, vrednoće, poslušnosti i služenja kućnim potebama kako stariji nebi trošili energiju..I što je manje zapažan moj homopoetikus on je sve više tražio načina da se iskaže i da izbije u prvi plan.Interes moje porodice, mog oca i majke je bio da naučim da radim kućne poslove da idem u školu gde nije bilo preterano važno da budem odličan koliko je bilo važno da preguram razrede a i da naučim osnovne stvari a onda da kad odslužim vojsku i kad se oženim da ostanem kod kuće i nastavim obrađivati zemlju i hraniti stoku.Kroz sve te mladalačke godine moj homo poetikus se bunio i tražio načina da se kreativno ispolji, a kad je u tome bivao sprečen onda je prelazio u ironičnu opoziciju spoljašnjim običajnim autoritetima što je često rezultiralo i ukorima različite vrste...I evo nakon više od pola veka mogu da kažem da čovek samo snuje a da Bog ipak odlučuje.
