U mladosti, sam bio pobunjeni pisac koji je duboko verovao u san da bi svet u kome živimo bio i lepši i bolji da ga vode pesnici i žene.Danas četvrt veka docnije shvatam koliko sam bio u pravu. Međutim okolnosti su se promenule.Pesnici su prestali da pišu angažovanu poeziju, estrada ih je sklonila u ilegalu tako da su im i pesme postale hermetične i zatvorene.
Sa ženama je je u poslednjih četvrt veka sasvim drugačije. One su prihvatile izazov novog vremena i hrabro stale na crtu svakodnevice i uključile se u politiku kao primenjenu filozofiju, sa stalnom spremnošću da svoje najbolje osobine kao što su požtvovanost,racionalnost marljivost,čovekoljublje,lepotu i toleranciju unesu i njima oplemene politički život i same politike.
Treći milenij svako pripada ženama, a ja nekako izpotiha još verujem da će se i pesnici probuditi i angažovano zapevati na sav glas.
