U kući na obali močvare živeli su miž i žena. Ona je pravila skulpture od blata.On se jedne večeri setio da je u jednoj kafani sreo ljubav iz mladosti sa mužem koji liči na njega.Noću je išao po mesečini na drugi kraj močvare po meko i gipko blato da njegova žena vaja skulpture sa likom žene iz sna. Pekli su ih na suncu,a potom stavljali na pontone i puštali ih da plove močvarom. Bila je to ploveća izložba skulptura na ustajaloj prepunoj rascvetalih lokvanja vodi. I tako svaki dan i svaku noć.Navikli na ne spavanje živeli su dugo i srećno.
