Чудотворна икона Богородице Бездинске била је најпоштованија светиња у Митрополији карловачкој. Икону, реплику Богородице Владимирске, донео је из Кијева 1727. године монах Пајсије Грк. Кратко је боравила у београдској Саборној цркви, а затим је 1729. године пренета у обновљени Манастир Винчу. Године 1739, након продора Турака у Србију, која је у то време била под аустријском влашћу, винчански монаси су избегли у Банат и настанили се у Манастиру Бездин. Донели су и чудотворну икону Богородице, која је по манастиру стекла помесно име Бездинска.
По налогу Патријарха Арсенија IV Јовановића ова чудотворна икона је 1743. г. пренета у Карловце с намером да постане заштитница целокупног српског народа, у то време раздвојеног у три државе, у Аустрију, Турску и Млетачку републику, а обједињеног једино под његовом патријарашком влашћу. Братство Манастира Бездин, уз сагласност арадског Епископа Исаије Антоновића, жалило се Дворском ратном савету у Бечу. Овај је, пошто је испитао цео случај, донео одлуку да се чудотворна икона Пресвете врати у Манастир Бездин. На поновљену жалбу бездинског игумана, царица Марија Терезија је тек после смрти Патријарха Арсенија IV Јовановића наредила да се икона врати у манастир. По налогу црквенонародног Сабора Манастир Бездин је наручио копију чудотворне иконе, оковао је и даровао Карловцима, пошто је оригинална икона 1748. године враћена у Манастир Бездин. Икона Богородица Бездинска посебно је била штована у Банату због благодати њеног чудотворења која су зрачили из манастира по ком је стекла помесно име Бездинска. Оригинална икона боравила је у Манастиру Бездину све до 1918. године када ју је родољубиви Епископ темишварски Георгије Летић понео са собом у Велику Кикинду. Првог јануара 1931. године Епископ Георгије Летић се преселио на упражњену Епархију вршачку. Са собом је понео и оригинал чудотворне иконе Богородице Бездинске.
Неколицина верника из Вршца је недавно посетило свог суграђанина и пријатеља, сада јеромонаха Симеона у Манастиру Бездин. Радосни што се манастир физички и духовно обнавља, хтели су и они да тој обнови дају свој допринос. На питање шта би желели да поклоне манастиру, отац Симеон је одговорио: копију иконе Богородице Бездинске. Са његовом жељом упознали су Епископа банатског Никанора, који је узвишену жељу благословио и сам се укључио у њено остварење. Копија је израђена у иконографској радионици Манастира Месић.
У суботу 27. августа, на предпразништво Успења Пресвете, у 7 сати ујутру, Епископ банатски Никанор, уз саслужење протојереја-ставрофора Мојсија Јанеша, викара Румунске Епархије банатске, и неколико својих свештеника и ђакона, служио је Литургију. За време Литургије, копија иконе Богородице Бездинске, украшена венцем цвећа, стајала је у цркви. Икона је дело руку месићких сестара Анастасије и Катарине и искушенице Наташе. Писале су је три руке, у једну преточене, тако да икона говори једним сазвучјем. По одслуженој Литургији Епископ банатски Никанор је са пратњом пошао у Вршац носећи копију Богородице Бездинске.Епископ банатски Никанор извршио је чин освећења нове иконе у дворској капели где столује њен оригинал. По одслуженом Акатисту нова Богородица Бездинска кренула је за Темишвар у пратњи Епископа Никанора, сестара које су је иконописале, верника – покретача овог чина и неколицине нас, који смо удостојени да будемо њена молитвена пратња. Пред темишварском Саборном црквом велики број верника са свештенством дочекао је поновљени лик Богородице Бездинске. Појан је Акатист Пресветој после којег су верници целивали Њен Бездински лик. Светиња је наставила пут ка Манастиру Бездин.
Манастир Бездин налази се на левој обали реке Мориш, на западу Румуније. Удаљен је свега 36 км од Арада. Најстарији писани помен о манастиру је из 1539. године. Бездинско братство је изнедрило тринаест епископа Српске Православне Цркве, међу којима су и патријарси Самуило (Меширевић, 19. век) и Викентије (Проданов, 20. век).
У Манастиру Бездину је проживео своје последње године живота велики исповедник православне вере, подвижник и молитвеник Кирило Цветковић. Рођен је 1791. г. у Баошићима, у Боки Которској. Пострижен је у Манастиру Савини. Био је протосинђел и секретар у Шибенику у време Венедикта Краљевића. Пошто је открио план о увођењу уније, устао је против њега. Аустријске власти су га осудиле на двадесет година робије и утамничиле. По издржаној робији протеран је у најудаљенији манастир Митрополије карловачке, Манастир Бездин. У њему је ћутао, молио се, водио дневник. Са сваке странице те драгоцене књиге избија велика доброта и хришћанска смерност. Ни дуга робија, ни страдања нису у њему угушила доброту, нити родила острашћеност. Из целог његовог хришћанског бића избијала је ведрина и хришћанска љубав. Умро је 1857. године. Сахрањен је у необележеном гробу у манастирској порти. Народ је сачувао успомену на њега. У умрлици је било наведено да је сахрањен са северне стране, 5 метара од женске цркве. Његов гроб је откопан 27. јула 2011. године, и на дубини од 3 метра, пошто је подигнут ниво порте, откривени су остаци његовог тела – веома добро очуване кости. Неколико пута су опране да би их поново 1. августа Епископ будимски и администратор темишварски Лукијан са протосинђелом Јустином опрао у вину и миру. Дана 27. августа, реликвије су обучене и положене у кивот, који је унет у цркву и постављен уз северни зид.
Истога дана, у поподневним сатима, копија иконе Богородице Бездинске је стигла у манастир. Више стотина верних, свештенство и монаштво, са Епископом будимским и администратором темишварским Лукијаном и румунским Архиепископом арадским Тимотејем свечано је уз звуке манастирских звона пред самом капијом дочекало икону. Дочеку су присуствовали и румунски монаси из Манастира Бодрог. Пошто је унета у храм, одслужен је Акатист. Затим се Епископ банатски Никанор обратио домаћину и свим присутним, истакавши значај једног оваквог чина са жељом да света икона буде заштитница не само Манастира Бездин, већ и целе Епархије темишварске. Домаћин, Епископ будимски и администратор темишварски Лукијан, захвалио се Епископу Никанору и покретачима целе акције на љубави према Манастиру Бездину и драгоценом дару. У продужетку је служено бденије. За време вечере пригодно слово је одржао румунски Архиепископ арадски Тимотеј.
У недељу 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, Свету Архијерејску Литургију су служили њихова преосвештенства епископи Никанор и Лукијан, уз саслужење више свештеника и ђакона. Појањем хора Саборне цркве из Темишвара управљао је диригент Јоца Бугарски. Беседу је држао протосинђел Јустин из Темишвара. После резања колача, Владика Никанор је уручио лепе иконе Богородице Бездинске Епископу Лукијану, мати Ангелини и свима који су заслужни за овај духовни догађај.
У слављењу доласка и полагања на проскинитар иконе Бездинске Богомајке, у прослављању празника Успења Богородичиног, духовном лепотом је пленила игуманија Ангелина. Српкиња из Румуније. Њу је о празнику Успења, на Сабору Манастира Бездин 1995. године, замонашио блаженопочивши Епископ шумадијски Сава, тадашњи администратор Епархије темишварске и дао јој монашко име Ангелина. Тежак монашки пут прешла је мати Ангелина. Живела је сама у овом великом манастиру и није дозволила да се угаси кандило вере у овој светињи. Недељама, у зимским месецима, нико јој ни на врата није покуцао. Упркос свему, иако у дубоким годинама, увелико је зашла у девету деценију живота, сачувала је ведрину, благост и милину у осмеху. Више није сама.
Чланак г. Драгана Вукића преузет са сајта новине "Православље", број 1070.
Акатист Бездинској икони Пресв. Богородице.
И овде.
Фејсбук страница манастира Бездин. Вол(ед)у ови омладинци да с' фејсбуче па то ти је ...
Када Ти, Утешитељко и Помоћнице наша, не би заступала нас грешне и немоћне, пред Престолом Сина Твога и Бога нашега, ко би се спасао у овоме свету, ко би од људи ушао у Царство Божије. Зато ми пред иконом Твојом, са сузама и са великом надом, просимо од Тебе милости и доброте, и појемо Ти као Сведоброј Мајчици нашој: Загрли и нас грешне, Твојим пречистим рукама.
Кондак, глас 8:
О, Пречиста Дјево Богородице, Ти дође из братске Русије чудесном Твојом иконом, да њоме страдални српски род благословиш. И побожни народ икону Твоју назива Бездинска, јер си у Бездину њоме најдуже пребивала. Безброј суза се до сада пред њом пролило, безброј чуда се пред њом догодило. Зато ми, који Те у песмама славимо, са радошћу и љубављу овако Ти кличемо: Радуј се Пресвета Богомајко, Заштито и Тврђаво нашега спасења!
Update 16. јули 2014: Служба би се могла служити Владимирској икони Пресв. Богородице (чија је копија ова икона), са евентуалним изменама у називу; као и њен акатист на цсл, ако смо може-бити алергични на срПски у богослужењу, илити: не преферирамо га баш.
Update 15. јули 2015: Данашњим мало детаљнијим прегледањем блога ман. Бездина сазнајемо да је настојањем почившег владике Хризостома (Столића), тадашњег епископа банатског, написана и служба чудотворној икони Богородице Бездинске, и установљено њено празновање 2. јула, заједно са полагањем ризе Пресвете Богородице.
